Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i ocenio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad Zemljoradničkom zadrugom „Unija“ Ilandža, otvoren je stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Pančevu St 17/2020 od 22.12.2020. godine. Tužilac je prijavio potraživanje i Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Pančevu St 17/20 od 30.07.2021. godine tužiocu je priznato potraživanje od 134.890.212,33 dinara prema stečajnom dužniku ZZ „Unija“ Ilandža – u stečaju. Zemljoradnička zadruga „Unija“ – u stečaju ima ukupno upisanih 11 zadrugara. AA – prvotužena je zadrugar sa upisanim i uplaćenim novčanim ulogom u iznosu od 7.381.001,91 dinar. GG je bio zadrugar sa upisanim i uplaćenim novčanim ulogom u iznosu od 17.717.872,20 dinara. Imenovani je preminuo ...2019. godine i 13.07.2020. godine održano je ročište za raspravljanje zaostavštine. Iza sebe GG je ostavio zakonske naslednike AA, suprugu, ovde prvotuženu i ćerke BB – drugotuženu i VV – trećetuženu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa pozivom na odredbe člana 2, 3, 4. i 54. Zakona o stečaju obrazlažući da se u konkretnom slučaju ima primeniti Zakon o stečaju, koji je lex specialis u odnosu na odredbu člana 55. stav 2. Zakona o zadrugama, na koju se poziva tužilac.

Privredni apelacioni sud prihvata ovakvo stanovište prvostepenog suda. Pritom, drugostepeni sud ukazuje na to da se Zakon o zadrugama („Službeni glasnik RS“ br. 112/15), koji je stupio na snagu 07.12.2016. godine bitno razlikuje od ranijeg Zakona o zadrugama koji je prestao sa važenjem 07.01.2016. godine. Ukazuje na to da je raniji Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ“ br. 41/96, 12/98 i „Službeni glasnik RS“ br. 101/2005, 34/2006) imao odredbu člana 7. stav 2. koja je predviđala da za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom. Budući da se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe novog Zakona o zadrugama, pošto je stečaj nad zemljoradničkom zadrugom otvoren 22.12.2020. godine, to drugostepeni sud zaključuje da se na sva pitanja koja se odnose na zadruge, a nisu posebno uređene zakonom, u smislu člana 13. novog Zakona o zadrugama, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj društava sa ograničenom odgovornošću. Sa tim u vezi, drugostepeni sud ukazuje na to da je članom 55. stav 1. Zakona o zadrugama predviđeno da zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Stavom drugim navedenog člana je predviđeno da zadrugar odgovara za obaveze zadruge do visine svog uloga i sa tim u vezi, drugostepeni sud ukazuje na to da ovu normu treba razumeti tako da zadrugaru može da propadne ono što je uneo u osnovni kapital zadruge, zbog sprovođenja izvršenja na imovini zadruge, odnosno gašenja zadruge u postupku stečaja ili likvidacije. Ukoliko zadrugar nije izvršio svoju obavezu unosa uloga u zadrugu, onda on za obaveze zadruge odgovara i sopstvenom imovinom do visine vrednosti uloga koji nije uneo. U konkretnom slučaju, zadrugari su upisali i uneli uloge u osnovni kapital zadruge, te su njihovi ulozi deo kapitala zadruge koja je sada u stečaju. S obzirom na navedeno, drugostepeni sud ukazuje na to da nema mesta primeni ranijeg Zakona o zadrugama i da je pravilna odluka prvostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva, sa pozivom na odredbe Zakona o stečaju.

Neosnovano se revizijom osporava primena materijalnog prava od strane nižestepenih sudova. Nasuprot navodima revidenta, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sa pozivom na odredbe člana 2, 3, 4. i 54. Zakona o stečaju, a takođe je pravilno tumačio drugostepeni sud odredbu člana 55. stav 1. Zakona o zadrugama. Sledstveno tome, pravilno je od strane nižestepenih sudova izveden zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Tužilac je prijavio potraživanje u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom i isto mu je priznato u iznosu od 134.890.212,33 dinara. Stečajni postupak nad Zemljoradničkom zadrugom „Unija“ Ilandža – u stečaju, u kojem je priznato potraživanje tužioca, otvoren je 22.12.2020. godine i u istom još uvek nije bilo glavne deobe, niti delimičnih deoba, prema činjeničnom utvrđenju. Tužilac se u reviziji poziva na to da je od strane nižestepenih sudova trebalo primeniti odredbu člana 55. stav 2. Zakona o zadrugama, tražeći da se namiri njegovo priznato potraživanje u postupku stečaja prema stečajnom dužniku do visine uloga zadrugara prvotužene i naslednika pokojnog zadrugara GG. Na navedeni način tužilac ponavlja žalbene navode o kojima je pravilno odlučio drugostepeni sud, prema stanovištu revizijskog suda. Osim toga, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o primeni člana 64. Zakona o zadrugama, kojim je propisano da se na postupak stečaja zadruge shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje stečaj.

Odredba člana 2. Zakona o stečaju propisuje da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Članom 3. istog zakona propisano je da stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, u skladu sa tim zakonom. Članom 4. propisano je da se u stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda, odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Sa tim u vezi, pozivanje tužioca u reviziji na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev 2881/2015 od 08.12.2016. godine nije od uticaja, budući da u postupku na koji se tužilac poziva zemljoradnička zadruga nije bila u stečaju, te je bilo osnova za primenu odredbi Zakona o zadrugama koji je važio u vreme nastanka potraživanja tužilaca u tom postupku, dakle, starog Zakona o zadrugama koji je prestao da važi 07.01.2016. godine. U konkretnom slučaju, tužilac se ne može namiriti van postupka koji uređuje Zakon o stečaju. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su tuženi upisali i uneli uloge u osnovni kapital zadruge, te da njihovi ulozi postaju imovina zadruge, nad kojom se stečajni postupak sprovodi i čini sastavni deo stečajne mase iz koje će se srazmerno namiriti stečajni poverioci, pa i tužilac. Imovina zadruge još uvek nije prodata, pri čemu se, kako je napred navedeno, u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o stečaju, koji je lex specialis i koji, kako pravilno nižestepeni sudovi zaključuju, propisuje kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, te obezbeđuje jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda.

Iz navedenih razloga, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva, te je primenom člana 414. ZPP odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković