.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 420/2021
30.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Big bulding DOO Beograd, ul. Đušina br. 5a, čiji je punomoćnik Bojan Radovanović, advokat u ..., protiv tuženog UniCredit Bank Srbija AD Beograd, ul. Rajićeva br. 27-29, čiji je punomoćnik Tamara Simić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 60.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4803/20 od 28.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30. avgusta 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4803/20 od 28.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4803/20 od 28.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1700/2020 od 14.09.2020. godine u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava i kao takva ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. Ugovora o kreditu br. .. od 20.02.2017. godine koja glasi: „Korisnik kredita je obavezan da pre dana puštanja u tečaj plati naknadu visine od 0,50% od iznosa kredita uvećano za pripadajuće javne tažbine/ukoliko je promenljivo/ u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije“. U stavu II izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da tužiocu isplati iznos od 60.000,00 dinara po osnovu isplaćene jednokratne naknade za odobravanje kredita po napred navedenom ugovoru, sa kamatom od 20.02.2017. godine do isplate. U stavu III izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4803/20 od 28.04.2021. godine u stavu I izreke preinačena je prvostepena presuda i usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo navedena odredba člana 6. Ugovora o kreditu. Obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.02.2018. godine do isplate i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 72.150,00 dinara. U stavu II izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara.
Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Predmet pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom odlukom, odnosi se na utvrđenje ništavosti odredbe iz ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo banke da naplati naknadu u utvrđenom procentu od odobrenog kredita.
Stanovište drugostepenog suda na osnovu kog je odčeno o takvom tužbenom zahtevu, u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanog 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava ukoliko je ponuda banke o tome sadržala jasne i nedvosmislene. Troškove i naknade koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani ugovorom o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procenutalnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da isti moraju biti navedeni u ponudi banke, tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu. U situaciji kada tuženi nije postupio na opisani način, to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Revident ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu u vezi dosuđivanja zakonskih zateznih kamata na iznos koji je obavezan da vrati tužiocu kao posledicu ništavosti ugovorne odredbe. Pogrešna primena materijalnog prava na koju u vezi sa tim ukazuje, nije osnov za izuzetnu dozvoljenost revizije. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je tužbu podneo dana 23.03.2020. godine. Prvostepena presuda doneta je 14.09.20202. godine, a drugostepena presuda doneta je 28.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 60.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi isti iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona dalje je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
