.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 425/2021
30.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca Zemljoradnička zadruga Mrkšićevi salaši Srpski Itebej, ul. Miloša Crnjanskog bb, čiji je punomoćnik Branislav Rajić, advokat u ..., protiv tuženog Erste bank AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Vojin Jovanović, advokat u ..., radi utvrđenja i isplate, vrednost predmeta spora 2.358.810,88 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4144/19 od 03.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30. avgusta 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4144/19 od 03.12.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 221/18 od 08.03.2019. godine, u stavu I izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 11. tačka 1. Ugovora o dugoročnom kreditu broj .. od 22.09.2015. godine. U stavu II izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 288.710,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.09.2015. godine do isplate. U stavu III izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 9.336,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2016. godine do isplate. U stavu IV izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 11. tačka 2. napred navedenog Ugovora o dugoročnom kreditu. U stavu V izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos 1.971.100,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2016. godine do isplate. U stavu VI izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 336.250,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4144/19 od 03.12.2020. godine preinačena je prvostepena presuda u stavu III, IV i V izreke i presuđeno tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 9.336,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2016. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 11. tačka 2. Ugovora o dugoročnom kreditu od 22.09.2015. godine i da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 1.971.100,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2016. godine do isplate. U stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu I i II izreke, kao i u stavu VI izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv drugostepene presude u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i pravnosnažno odbijeni zahtevi tužioca, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. Zakona o parničnom postupku.
U odgovoru na reviziju tuženi je osporio revizijske navode i predložio da Vrhovni kasacioni sud odbije reviziju kao neosnovanu. Tražio je naknadu troškova revizijskog postupka za sastav odgovora na reviziju u iznosu od 16.500,00 dinara i sudske takse po taksenoj tarifi.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu 22.02.2018. godine, radi isplate novčanog iznosa i utvrđenja ništavosti odredaba ugovora, sa označenom vrednošću predmeta spora od 2.358.810,88 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 487. stav 3. istog zakona, sporovima male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stava 1. istog člana.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra. Iz navedenih razloga izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.
Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, iz razloga što je revizija u sporovima male vrednosti zakonom isključena zbog prirode spora.
Takođe, tužilac iako u reviziji ukazuje na drugačiju sudsku praksu povodom identičnog činjeničnog osnova spora, nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, iz kog razloga Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog i primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ove odluke.
Na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju nisu potrebni radi vođenja parnice.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
