U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miodrag Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Damjanović, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost spora 13.082.800,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 7235/15 od 15.03.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 7235/15 od 15.03.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 7235/15 od 15.03.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Užicu P br. 18/15 od 28.09.2015.godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 13.082.800,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja pa do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 61.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je revizijski navod da je postupajući protivno odredbi člana 396. ZPP drugostepeni sud učinio bitnu povredu. Ovo sa razloga što obrazloženje pobijane presude sadrži ocenu suda da prvostepena presuda nije zahvaćena bitnim povredama postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitnim povredama na koje se žalbom ukazuje. Kroz odgovore na žalbene navode drugostepeni sud je odgovorio i na žalbeni navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava, te pobijana presuda ima sadržinu koja je propisana odredbom člana 396. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su bile u poslovnom odnosu povodom više ugovora o građenju. Ugovor o građenju ... zaključen je 25.08.2008.godine. U oktobru mesecu 2008.godine tužilac je kao izvođač uveden u posao, a rok izvođenja radova bio je 50 dana od uvođenja u posao. Tuženi je po ugovoru uplatio tužiocu avans po ugovorenoj dinamici. Tužilac je početkom decembra meseca 2008.godine napustio gradilište neopravdavši avans u visini 1.242.510,00 dinara. Na gradilištu tuženog merno regulacione stanice ... u ... tužilac je ostavio bez nadzora svoju radnu mašinu. Koristeći se pravom zadržavanja tuženi je mašinu zadržao u svom posedu, jer mu tužilac nije vratio avans zadržan preko cene izvedenih radova. Utvrđeno je i da je potraživanje tuženog prema tužiocu dospelo, što je potkrepljeno opomenom pred isključenje iz ugovora od 11.11.2008.godine i predajom menice na naplatu od istog datuma. Naknadno donetom presudom od 01.03.2011.godine, obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 1.969.315,40 dinara, kao neopravdani avans. Nad tužiocem je otvoren stečajni postupak, koji je okončan usvajanjem Plana reorganizacije i obustavom stečaja po rešenju St 34/11 od 26.01.2012. godine. Potraživanje tuženog, kao stečajnog poverioca, nije uvršćeno u plan reorganizacije, jer je bilo osporeno, pa je tuženi upućen na parnicu.

Na temelju utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 162. i 286. stav 1. ZOO pravila o teretu dokazivanja o uzročnoj vezi između radnje tuženog i nastale štete, odbili tužbeni zahtev jer tužilac nije dokazao da je štetu pretrpeo krivicom tuženog.

Neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova i ukazuje da je ispunjen uslov iz člana 287. ZOO, koji isključuje pravo zadržavanja stvari dužnika. Tužilac osporava postojanje dospelog potraživanja, jer nisu bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora i primenu člana 132. ZOO. Ukazuje i da nije bio nesposoban za plaćanje, jer je u blokadu ušao mesec ipo dana nakon nasilnog oduzimanja mašine. Tvrdi da tuženi nije imao tužiočevu stvar u državini, jer mu nisu bili dostupni ključevi mašine, zbog čega je istu nasilno odvezao. Stoga smatra da tuženi nije imao pravo na samopomoć iz člana 162. ZOO, već je kriv za štetu koju tužilac trpi saglasno članu 158. ZOO.

Odredba člana 286. ZOO propisuje pravo poverioca dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar da je zadrži dok mu ne bude isplaćeno potraživanje. Ako je dužnik postao nesposoban za plaćanje poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Odredba člana 287. ZOO, na koju se poziva revident, isključuje pravo zadržavanja, ako dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je iz njegove državine izašla protivno njegovoj volji ili kada je stvar predao poveriocu na čuvanje ili na poslugu. U konkretnom slučaju tužilac je prekinuo sa izvođenjem radova i napustio gradilište tuženog početkom decembra meseca 2008.godine, odnosno pre isteka ugovorenog roka za izvođenje radova. Navedenim postupkom tužilac je manifestovao volju za raskid ugovora kome je prethodila opomena tuženog pred isključenje iz izvršenja ugovora od 11.11.2008.godine i predaja menice na naplatu. Stoga je ugovor između parničnih stranaka početkom decembra 2008.godine raskinut. Time su nastupile pravne posledice iz člana 132. ZOO za vraćanje neopravdanog avansa. Tužilac je svoju mašinu ostavio na gradilištu tuženog svojevoljno i bez prisile. Ista je po nalogu od Direkcije za izgradnju i MUP-a prebačena u poslovni prostor tuženog u ... . Stoga nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz člana 287. ZOO, koji bi tuženom kao poveriocu uskratili pravo zadržavanja navedene mašine.

Sa izloženog, a primenom odredbe člana 154. stav 1. u vezi sa članom 158. ZOO, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za eventualnu štetu tužioca, jer nema njegove krivice u smislu namernog ili nepažnjom prouzrokovanja štete tužiocu.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić