Protiv rešenja drugostepenog suda Pž 281/24 od 23.01.2025. godine, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju dana 05.03.2025. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi „Led Pay” d.o.o. Beograd je podneo odgovor na reviziju. Troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražio i opredelio.

Ispitujući dozvoljenost revizije od 05.03.2025. godine u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom drugim istog člana propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom trećim navedenog člana propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari, dok je stavom četvrtim propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena, a stavom petim da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. Stavom šestim propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

U konkretnom slučaju tužilac je izjavio reviziju od 05.03.2025. godine protiv drugostepenog rešenja kojim je preinačeno prvostepeno rešenje i obavezan tužilac da na ime obezbeđenja parničnih troškova tuženih uplati odgovarajući iznos u depozit prvostepenog suda. Iz navedenog proizilazi da se revizijom pobija drugostepeno rešenje suda kojim se ne okončava postupak, a ne radi se ni o rešenju protiv kog je revizija uvek dozvoljena u smislu napred citiranih odredbi čl. 420. stav 3, 4 i 5. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka kojom je obavezan tužilac da na ime obezbeđenja parničnih troškova tuženih uplati u depozit suda odgovarajući novčani iznos, a koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Dalje, rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 1330/25 od 07.05.2025. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 620/2023 od 06.03.2025. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tuženog „Led Pay” d.o.o. Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju 02.06.2025. godine zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi „Led Pay” d.o.o. Beograd podneo je odgovor na ovu reviziju, a troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražio i opredelio.

Ispitujući rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 1330/25 od 07.05.2025. godine u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023 - dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se ukazuje navodima revizije. Revizijski razlozi su restriktivni, a propisani u odredbi člana 407. ZPP-a.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu kojim je tražio da se utvrdi da je osporeno potraživanje tuženog „Led Pay” d.o.o. Beograd prema tuženom „Danube riverside” d.o.o. - u stečaju, Beograd, koje je tuženi „Led Pay” d.o.o. Beograd prijavio u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu St 206/2021, u iznosu od 3.710.514.252,62 dinara kao obezbeđeno u iznosu od 3.110.189.758,34 dinara kao neobezbeđeno potraživanje, sa kamatom od dana dospelosti potraživanja do dana otvaranja stečaja, kao i da se utvrdi da nema dejstva izjava stečajnog upravnika, koji je u celosti priznao postojanje pravnog osnova navedenog potraživanja. Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 281/24 od 23.01.2025. godine preinačeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu P 620/2023 od 01.12.2023. godine tako što je obavezan tužilac da na ime obezbeđenja parničnih troškova tuženih uplati u depozit prvostepenog suda 5.271.090,00 dinara. Istim rešenjem upozoren je tužilac da će se smatrati da je tužba povučena ukoliko u ostavljenom roku od 15 dana ne izvrši uplatu gore navedenog iznosa u depozit suda. Kako tužilac nije u ostavljenom roku od 15 dana od dana prijema rešenja Privrednog apelacionog suda, odnosno od 14.02.2025. godine, uplatio određeni iznos na ime obezbeđenja parničnih troškova, Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, koje je potvrđeno pobijanim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 1330/25 od 07.05.2025. godine, protiv kojeg je tužilac izjavio reviziju 02.06.2025. godine.

Nižestepeni sudovi su odluku da se tužba smatra povučenom doneli primenom odredbe čl. 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, imajući u vidu da je tužilac pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda obavezan da obezbedi parnične troškove u iznosu od 5.271.090,00 dinara, što nije učinio u određenom roku.

U skladu sa odredbama člana 14. stav 1. Konvencije o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima, usvojene 25.10.1980. godine u Hagu i ratifikovane u Republici Srbiji, od fizičkih ili pravnih lica sa redovnim boravištem u nekoj od država ugovornica, koji bi se pojavili kao tužioci ili umešači pred sudom druge države ugovornice, ne može se zahtevati polaganje kaucije ili depozita u bilo kom vidu samo zbog toga što su u pitanju stranci ili što ta lica nemaju domicil ili redovno boravište u državi u kojoj je spor pokrenut. Isto pravilo se, prema stavu 2. primenjuje na plaćanje koje bi se tražilo od tužilaca ili umešača na ime obezbeđivanja sudskih troškova. Odlučujući o zahtevu tuženih za obavezivanje tužioca da obezbedi parnične troškove na ime aktorske kaucije u ovom postupku, prvostepeni sud je na osnovu obaveštenja Ministarstva pravde utvrdio da je Republika Kipar stavila rezervu na navedenu odredbu koja predviđa oslobađanje od aktorske kaucije u slučaju da tužilac u sporu ima uobičajeno boravište van teritorije Republike Kipar. Takođe je utvrđeno da je između nekadašnje SFRJ i Republike Kipar, dana 19.09.1984. godine, zaključen Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, kojim je predviđeno da državljani jedne strane ugovornice imaju pravo na pristup sudovima druge strane ugovornice pod istim uslovima kao i domaći državljani. Dalje se u obaveštenju Ministarstva pravde navodi da se, u skladu sa članom 60. Pravilnika o građanskom postupku Republike Kipar, od tužioca koji ima uobičajeno boravište van teritorije Republike Kipar i EU može u bilo kojoj fazi postupka zahtevati da položi obezbeđenje parničnih troškova, o čemu odlučuje sud po diskrecionoj oceni. Na temelju tih razloga, prvostepeni sud je usvojio zahtev tuženih i obavezao tužioca, kao privrednog društva koje ima registrovano sedište u Republici Kipar, da uplati odgovarajući iznos na ime obezbeđenja parničnih troškova u ovom postupku. Ispunjenost uslova za određivanje aktorske kaucije cenjena je u drugostepenom postupku po žalbi tužioca protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu te su prihvaćeni dati razlozi u pogledu prava tuženih na obezbeđenje parničnih troškova u ovom sporu. Preinačeno je prvostepeno rešenje samo u pogledu traženog iznosa koji treba da se isplati u depozit suda na ime obezbeđenja navedenih troškova.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, sud će u rešenju kojim usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja i rok u kome se obezbeđenje mora dati, a upozoriće tužioca na posledice koje zakon predviđa ako to ne bude učinio u određenom roku. Ukoliko tužilac u određenom roku ne uplati iznos predviđen za obezbeđenje parničnih troškova, smatraće se da je tužba povučena, prema odredbi iz stava 2. istog člana.

Na osnovu činjenice da tužilac nije u roku od 15 dana od dana prijema drugostepenog rešenja Pž 281/24 od 23.01.2025. godine dao traženo obezbeđenje parničnih troškova, sledi da je revizijom pobijano rešenje doneto pravilnom primenom odredbe člana 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Zakon predviđa tačno određenu sankciju za tužioca koji u određenom roku ne dokaže da je položio obezbeđenje za parnične troškove, a to je da će se smatrati da je tužba povučena. Stoga, pobijano rešenje, nasuprot revizijskim navodima tužioca, nije doneto pogrešnom primenom materijalnog prava.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nije cenio revizijske navode tužioca o pravu na oslobađanje od obaveza obezbeđenja parničnih troškova u ovom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tuženog „Led Pay” d.o.o. Beograd za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju kao u stavu trećem izreke ove odluke jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković