.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 434/2021
30.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz .., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 1261/21 od 16.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30. avgusta 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 1261/21 od 16.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 1261/21 od 16.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 3/21 od 24.02.2021. godine odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka kojim traži da se utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu St 3/20 koji se vodi pred Privrednim sudom u Somboru. Odbijen je i zahtev za naknadu troškova postupka.
Privredni apelacioni sud je rešenjem Rž St 1261/21 od 16.04.2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje i odbio zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedenog drugostepenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer je po navodima revidenta pobijana odluka doneta suprotno stavovima istog suda izraženim u ranije donetim odlukama.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, broj 40/15), koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. istog zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. To su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu ZPP, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka nižestepenih sudova kojim je odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka zasnovana je na konkretnoj činjeničnoj situaciji i u saglasnosti je sa sudskom praksom povodom istovrsnih predloga.
Odredbom člana 27. Zakonom o vanparničnom postupku propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima po kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravni lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Sa izloženog je odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
