.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 444/2021
30.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće za trgovinu i usluge Kan 3 DOO iz Velikih Crljena, ul. Žikice Jovanovića Španca br.13, koga zastupa punomoćnik Nikola Grčić, advokat u ..., protiv tuženog Komercijalna banka AD Beograd, ul. Svetog Save br. 16, koga zastupa punomoćnik Berezlev Ivan, advokat u ..., radi utvrđenja, vrednost spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 198/20 od 21.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30. avgusta 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 198/20 od 21.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 198/20 od 21.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu 2P 2280/2019 od 23.10.2019. godine u stavu I izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. tačka 1 Ugovora o kreditu br. ...-...-... od 17.07.2017. godine, koji je zaključen između tužioca i tuženog. U stavu II izreke obavezana je tužena banka da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 21.300,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda 12Pž 198/20 od 21.04.2021. godine, u stavu I izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu. U stavu II izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i radi ujednačavanja sudske prakse.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanog 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati naknadu,ili troškove za obradu zahteva za kredit kredita nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala o tome jasne i nedvosmislene podatke. Troškove i naknade koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani ugovorom o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti jasno i nedvosmisleno navedeni u ponudi banke. U situaciji kada tuženi nije postupio na opisani način i nije tužiocu dostavio ponudu koja prethodi zaključenju ugovora, to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenim takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20), i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je tužbu podneo dana 19.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojim predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona dalje je propisano da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom odredbom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
