Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5432/19 od 27.10.2021. godine u stavu I izreke odbijena je žalba tužilaca, kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom, četvrtom i petom izreke. U stavu II izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilja KK je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..18/20) Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija nije osnovana.

Revizijski sud nije uzeo u razmatranje navode iz podneska tužilje od 20.06.2022. godine kojima ostaje pri navodima iz podnete revizije i obaveštava sud o novim okolnostima, jer je podnet po proteku zakonskog roka za izjavljivanje revizije, te je neblagovremen.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu od uticaja revizijski navodi o tome da nižestepene odluke sadrže razloge koji su u suprotnosti priloženim pisanim dokazima, budući da se time ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku. Pogrešna ocena dokaza u smislu člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. Zakona o parničnom postupku takođe ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ne može se pobijati revizijom, po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tužbenog zahteva je obavezivanje tuženih da otkupe obične akcije izdavaoca Duvanska industrija „Čoka“ ad Čoka, sa pravom glasa, od tužilje kao manjinskog akcionara, po ceni jedne akcije od 34.361,91 dinar koja je utvrđena prema izveštaju veštaka Dragana Jovanovića od 17.12.2018. godine. Tužba je zasnovana na tvrdnji da su tuženi lica koja zajednički deluju u ciljnom društvu i da poseduju zajedno 58,64% ukupnog broja akcija, a nisu postupili po zakonskoj obavezi da objave ponudu za preuzimanje akcija nakon što je Komisija za hartije od vrednosti utvrdila da je za njih nastala obaveza objavljivanja ponuda za preuzimanje dana 15.06.2012. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili manjinski akcionari privrednog društva Duvanska industrija „Čoka“, koja ima emitovano ukupno 39.630 akcija. Prvotuženi je posedovao 9.270 običnih akcija, odnosno 23,39% ukupnog broja običnih akcija, drugotuženi 9.910 običnih akcija, odnosno 25,01% ukupnog broja običnih akcija, trećetuženi 3.423 običnih akcija, odnosno 8,64% ukupnog broja običnih akcija, četvrtotuženi 497 običnih akcija, odnosno 1,25% ukupnog broja običnih akcija, petotuženi 100 običnih akcija, odnosno 0,25% ukupnog broja običnih akcija i šestotuženi je posedovao 40 običnih akcija, odnosno 0,10% od ukupnog broja običnih akcija. Tužilja je posedovala 519 običnih akcija sa pravom glasa. Komisija za hartije od vrednosti je 17.12.2018. godine donela rešenje, kojim je utvrđeno da su tuženi lica koja zajednički deluju u smislu odredbi Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i da je za njih nastala obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija izdavaoca Duvanske industrije „Čoka“ AD Čoka, da ova lica nisu objavila ponudu za preuzimanje akcija, te im je naloženo da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja objave ponudu za preuzimanje akcija Duvanske industrije „Čoka“ AD Čoka podnošenjem Komisiji za hartije od vrednosti zahteva za odobrenje za objavljivanje ponude za preuzimanje akcija. Prvotuženi, FF je dana 21.01.2019. godine objavio obaveštenje o nameri preuzimanja akcija Duvanske industrije „Čoka.“ U istoj je navedeno da poseduje 9.270 akcija, odnosno 23,39% ukupnog broja akcija i da ima nameru da preuzme 16.390 akcija, odnosno 41,36% ukupnog broja akcija. Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti od 20.03.2019. godine odobreno je objavljivanje ponude za preuzimanje akcije ponuđaču FF iz ... . Ponuđač FF je objavio ponudu za preuzimanje akcija Duvanske industrije „Čoka“ 20.03.2019. godine, u kojoj je navedeno da namerava da preuzme 16.390 akcija, što čini 41,36% od ukupnog broja akcija, odnosno 41,36% od ukupnog broja glasova. Ponuđač se obavezao da plati 9.707,00 dinara po jednoj akciji, a rok važenja ponude je 21 dan, odnosno ponuda je važila od 22.03.2019. godine do 11.04.2019. godine. Kako je ponuda bila uspešna, sačinjen je Izveštaj o preuzimanju akcija, u kom je navedeno da je preuzeto 13.196 akcija, odnosno 33,30% nakon čega ponuđač i lica koja sa njima zajednički deluju, ukupno poseduju 91,94% ukupnog broja akcija. Svi tužioci, osim tužioca JJ, prihvatili su ponudu prvotuženog i prodali akcije koje poseduju po ceni od 9.707,00 dinara po akciji. Ovo među strankama nije sporno, a da tužioci nisu više evidentirani kao akcionari Duvanske industrije „Čoka,“ utvrdio je prvostepeni sud uvidom u Jedinstvenu evidenciju Centralnog registra depoa i kliring hartija od vrednosti na dan 16.04.2019. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje, a drugostepeni sud prihvata za pravilan zaključak da u smislu člana 6. stava 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, na strani tuženih nije postojala obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje, budući da su se stekli razlozi za izuzetak od obaveze propisani zakonom, u skladu sa članom 8. stav 3. tač.1. i 2. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Osim toga, nižestepeni sudovi smatraju bitnim da su tužioci prihvatili ponudu odobrenu rešenjem Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije od 20.03.2019. godine i prodali akcije tuženom FF iz ..., za šta im je isplaćena cena kako je glasila u ponudi, i da više nemaju status akcionara u Duvanskoj industriji „Čoka“ AD Čoka. Drugostepeni sud obrazlaže da se stoga nisu stekli uslovi propisani članom 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava da tužioci kao akcionari ciljnog društva putem nadležnog privrednog suda zahtevaju otkup akcija pod uslovima pod kojim je morala biti objavljena ponuda za preuzimanje. Iz navedenih razloga je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Revident pobija pravilnost odluke navodima da je podneo tužbu 19.03.2019. godine, radi otkupa akcija, a da je nakon podnošenja tužbe objavljena ponuda za preuzimanje akcija, te da je revident nakon podnošenja tužbe prodao akcije ponuđaču tako što je deponovao akcije u postupku preuzimanja. Kako su nakon podnošenja tužbe nastupile nove okolnosti, revident je radi konačnog rešenja odnosa sa tuženima preinačio tužbu podnošenjem tužbenog zahteva za naknadu štete (umesto otkupa) i smanjio tužbeni zahtev. U daljem, revident obrazlaže zašto smatra da je za tužene obaveza upućivanja ponude za preuzimanje akcija nastala još 15.06.2012. godine, te da cena u ponudi nije zakonito određena. Zbog toga smatra da su tuženi tužiocima samo delimično isplatiti cenu akcija, jer je procena vrednosti akcija daleko veća od cene po kojoj su isplaćene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih da solidarno otkupe 519 komada običnih akcija sa pravom glasa izdavaoca Duvanska industrija „Čoka“ ad Čoka, čiji je zakoniti imalac i vlasnik tužilja koja podnosi reviziju, po ceni od 34.361,91 dinar po jednoj akciji i da tužilji po tom osnovu isplati ukupan iznos od 17.833.831,29 dinara.

Pravnosnažno rešenje kojim se ne dozvoljava preinačenje tužbe nije podložno reviziji, po odredbama člana 420. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 26. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisano je da akcionar prihvata ponudu tako što, do isteka roka važenja ponude, akcije koje su predmet ponude za preuzimanje deponuje kod Centralnog registra. Rok plaćanja akcija ciljnog društva određuje se u danima od dana isteka roka važenja ponude i iznosi tri radna dana od poslednjeg dana važenja ponude. Ponuđač ne sme da izvrši plaćanje pre isteka roka važenja ponude. Akcionar ne može raspolagati akcijama koje je deponovao radi prihvata ponude. Akcionar može povući akcije iz depozita do isteka roka važenja ponude. Izuzetno, akcionar može povući akcije iz depozita i po isteku tog roka, ako ponuđač ne plati akcije u roku predviđenom za plaćanje akcija. Povlačenje akcija iz depozita znači odustanak od prihvata ponude, odnosno raskid ugovora. Članom 27. istog zakona propisano je da se u Centralnom registru akcije deponuju preknjižavanjem sa računa akcionara ciljnog društva na poseban račun otvoren za potrebe deponovanja akcija radi prihvata ponude za preuzimanje, sa kojeg se vraćaju na račun akcionara u slučaju povlačenja akcija iz depozita. Upisane, a neuplaćene akcije ne mogu biti predmet deponovanja od strane akcionara.

U skladu sa citiranim zakonskim odredbama, pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da je revident prihvatio ponudu, tj. pristao da proda akcije po ceni koju je ponudio prvotuženi, da mu je cena isplaćena i da mu je prestao status akcionara u Duvanskoj industriji „Čoka" AD Čoka. Na osnovu tog zaključka je pravilno primenjena odredba člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava kada je odbijen tužbeni zahtev za otkup akcija od tužilje po određenoj ceni i za isplatu tako određene cene. Prema odredbi člana 41b stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava akcionar ciljnog društva može putem privrednog suda zahtevati otkup akcija, pod uslovima pod kojima je morala biti objavljena ponuda za preuzimanje, ako ponuđač nakon nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje u zakonskom roku ne objavi ponudu za preuzimanje pod uslovima i na način propisan zakonom. Revident smatra da su ispunjeni uslovi za otkup akcija pod drugim uslovima, zbog propuštanja tuženih u odnosu na prethodno utvrđenu obavezu objavljivanja ponude za preuzimanje akcija 15.06.2012. godine. Međutim, u vreme presuđenja tužilja nije akcionar ciljnog društva i tuženi ne mogu biti obavezani na otkup akcija od tužilje. Prema tome, taj tužbeni zahtev je neosnovan.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić