Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 108.333,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2011. godine, do isplate. Prema razlozima drugostepenog suda, tuženi je jedini član privrednog društva, koje je brisano nakon postupka prinudne likvidacije i to sa 100% udela, te stoga kao kontrolni član odgovara neograničeno solidarno za obaveze privrednog društva u likvidaciji, koje je brisano. Brisano privredno društvo, čiji je tuženi bio jedini član sa udelom od 100%, bilo je u ugovornom odnosu sa tužiocem kao korisnik subvencije i na ime navedenog ugovora je primio subvenciju. Na ime primljene subvencije, obaveza brisanog privrednog društva bila je da primi u radni odnos tri nezaposlena lica na neodređeno sa punim radnim vremenom i da izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Radni odnos jedne od zaposlenih je kod prethodnika tuženog prestao pre isteka ugovorenog roka, pa je ostala nerealizovana obaveza korisnika subvencije od 13 meseci, a koja srazmerno uplaćenom ukupnom iznosu od 600.000,00 dinara iznosi opredeljenih 108.333,29 dinara. Budući da navedeni iznos nije vraćen tužiocu, to je obavezan tuženi, kao kontrolni član navedenog privrednog društva, na isplatu utuženog iznosa primenom člana 262. i člana 277. a u vezi sa članom 548. stav 3. i člana 62. stav 5. Zakona o privrednim društvima.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Konkretno revident ukazuje da nije bilo uslova za prvobitno utuženje privrednog društva, koje je kasnije tokom postupka brisano iz registra privrednih subjekata, odnosno da isto usled prinudne likvidacije nije moglo imati stranačku sposobnost. U vezi sa navedenim ukazuje na rešenje Privrednog apelacionog suda Iž 1650/2018. Navedeno ne ukazuje na neujednačenost sudske prakse s obzirom na to da se tuženi poziva na rešenje koje je doneto u izvršnom postupku, a ne u parničnom postupku koji bi se vodio u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Brisano privredno društvo u momentu podnošenja tužbe je bilo u prinudnoj likvidaciji i imalo pravni subjektivitet i stranačku sposobnost budući da u tom momentu još uvek nije bilo brisano iz registra privrednih subjekata te se isto moglo pojaviti kao stranka u postupku, na šta ukazuju nižestepeni sudovi. Navedeno je saglasno sudskoj praksi. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako se revizijom tuženog ne ukazuje na pravno relevantne razloge za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, niti su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv pravnog prethodnika tuženog podneo tužbu 23.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 108.333,29 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković