U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca „AA“ doo ..., čiji je punomoćnik Miona G. Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ doo ..., čiji je punomoćnik Miloš Bogdanović, advokat iz ...., radi osporavanja žiga, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog Apelacionog suda Pž br. 2893/19 od 24.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Privrednog Apelacionog suda Pž br. 2893/19 od 24.05.2019. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 1881/16 od 16.04.2018. godine i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi „BB“ doo ... registrovao žig „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž .../... broj registracije ... protivno načelu savesnosti i poštenja.

ODBIJA SE zahtev tužioca „AA“ doo ... da se oglasi za nosioca žiga „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž-.../... broj registracije ... .

ODBIJA SE zahtev tužioca da se naloži tuženom da sve proizvode obeležene na način opisan u stavu jedan izreke ove presude povuče iz prometa, tako što će ih povući iz svih maloprodajnih i veleprodajnih objekata i skladišta, magacina i drugih prostorija.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 96.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 1881/2016 od 16.04.2018. godine, u stavu jedan izreke utvrđeno je da je tuženi registrovao žig „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž .../... broj registracije ... protivno načelu savesnosti i poštenja. U stavu dva oglašen je tužilac sa registrovanim sedištem u ulici ... broj ..., ..., ..., za nosioca žiga „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž-.../... broj registracije ... . U stavu tri naloženo je tuženom da sve proizvode obeležene na način opisan u stavu jedan izreke ove presude povuče iz prometa, tako što će ih povući iz svih maloprodajnih i veleprodajnih objekata i skladišta, magacina i drugih prostorija. U stavu četiri obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 185.900,00 dinara.

Presudom Privrednog Apelacionog suda Pž br. 2893/19 od 24.05.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 1881/16 od 16.04.2018. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 77/11...55/14) i ustanovio da je revizija tuženog osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut tužbom od 06.04.2016. godine kojom tužilac traži da se utvrdi da je tuženi registrovao žig za znak „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž- .../..., broj registracije ... protivno načelu savesnosti i poštenja, da se oglasi tužilac za nosioca žiga „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž- .../..., broj registracije ... i da se naloži tuženom da sve proizvode obeležene znakom „Sunday“ povuče iz prometa, tako što će ih povući iz svih maloprodajnih i veleprodajnih objekata i skladišta, magacina i drugih prostorija. Tuženi je po prijavi od 10.04.2012. godine, dana 31.10.2012. godine pod registarskim brojem ... registrovao žig „Sunday everyday is celebration“ kojim obeležava proizvode, želee, kremove, kompote, mlečne proizvode, kolače, poslastice i sladolede iz klase 29. i 30. Ničanske klasifikacije, a sa pravom prvenstva od 10.04.2012. godine i važnošću do 10.04.2022. godine. Tužilac je u dužem vremenskom periodu na teritoriji Republike Srbije koristio znak „Sunday“ za obeležavanje proizvoda iz svog asortimana biskvita i kolača i slično iz klase 30. i 35. Ničanske klasifikacije. Tužilac je do idejnog i grafičkog rešenja logotipa „Sunday“ došao na osnovu ugovora o narudžbini autorskog dela koji je zaključio 15.07.2009. godine sa firmom iz Grčke. U cilju reklamiranja, dizajniranja i marketinga ovih proizvoda tužilac je zaključio više različitih ugovora i to: Ugovor o oglašavanju dana 29.09.2010. godine, sa „Pink internacional comany“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu koga je u emisiji „Farma“ u ekonomsko- propagandnom programu pod nazivom Pink oglašavao proizvode iz svog prodajnog asortimana obeležene oznakom „Sunday“; Ugovor sa „CAS Media“ d.o.o. iz Beograda za oglašavanje na kanalu TV Ultra u toku 2010. godine, proizvoda obeleženih sa navedenim znakom; Ugovor o realizaciji reklamno – propagandnih usluga sa „Masel group“ d.o.o. iz Beograda putem korišćenja unutrašnjih površina vozila gradskog prevoza („brendiranje vozila“) u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, reklamne kampanje „Sunday“ kolači u periodu od 01.11.2010. godine do 01.02.2011. godine; Ugovor sa firmom „Mosaic B.C.A“ Beograd na ime autorskog prava muzičke kompozicije za potrebe komunikacione kampanje „Sunday kolačići“. Prvostepeni sud je utvrdio da je za nastanak i razvoj znaka „Sunday“ tužilac uložio značajna finansijska sredstva. Iz nalaza i mišljenja veštaka za oblast intelektualne svojine prvostepeni sud je utvrdio da su tužiočev znak „Sunday“ i oznaka koju koristi tuženi „Sunday everyday is selebration“ vizuelno slični, a razlikuju se auditivno i semantički u dodatnom elementu „everyday is selebration“, ali je akcenat na identičnoj dominantnoj reči „Sunday“ pa se navedeni znaci smatraju sličnim.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tužilac u dužem vremenskom periodu od 2009. godine – 2010. godine do 2015. godine koristio znak „Sunday“ za obeležavanje svojih proizvoda biskvita i kolača na teritoriji Republike Srbije; da je znak postao opštepoznat na tržištu za obeležavanje njegove robe u smislu odredbe člana 6. bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine. Na to upućuje i činjenica da je znak korišćen na jednom širem području, ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, na teritoriji Kosova, na kome je stekao prepoznatljivost, prisutnost i beležio odgovarajući promet, pre nego što je tuženi podneo zahtev za registraciju i registrovao žig radi označavanja proizvoda iz iste klase i stavio ih u promet. Prvostepeni sud je svoj stav potkrepio i činjenicom da je tužilac međunarodno zaštitio znak „Sunday“ za teritoriju Republike Makedonije, Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na osnovu zahteva podnetog u Republici Makedoniji dana 09.05.2012. godine. Prvostepeni sud nalazi da su osnovani navodi tužioca da je zbog prometa proizvoda obeleženih znakom „Sunday“ i njegovim korišćenjem od strane tuženog trpeo štetu zbog smanjenog prometa; da se stvara kod potrošača zabluda na tržištu u vezi sa poreklom i kvalitetom proizvoda; da to može da se odrazi na izgrađen ugled i reputaciju tužioca i znaka „Sunday“ i da nastane nenadoknadiva šteta. Shodno tome prvostepeni sud zaključuje da su ispunjeni uslovi iz člana 80. – 83. Zakona o žigovima, kao i uslov iz člana 6. bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, pa je usvojio tužbeni zahtev u celosti.

Drugostepeni sud u celosti prihvata zaključak prvostepenog suda i smatra da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Osnovani su navodi tuženog kao revidenta da se navedeni zaključak nižestepenih sudova ne može prihvatiti.

Prema Zakonu o žigovima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09 i 10/13) žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Žigom u smislu ovog zakona smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju živoga, odnosno protokola iz Madridskog aranžamana o međunarodnom registrovanju žigova.

Žig se stiče u posebno propisanom upravnom postupku koji se pokreće prijavom za priznanja žiga i to donošenjem rešenja o priznanju žiga i upisom u odgovarajući registar žigova od strane nadležnog organa. Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluga, docnije podneli prijavu. Žig ovlašćuje korisnika da koristi zaštićeni znak radi razlikovanja sopstvene robe ili usluge od iste ili slične robe ili usluge drugog subjekta, odnosno da zabrani drugima da to čine. Zakon pruža propisanu zaštitu podnosiocu prijave, odnosno nosiocu prava. Međutim zakon pruža zaštitu i oznakama koje subjekati koriste iako ih nisu zaštitili na teritoriji Republike Srbije, podnošenjem tužbe za povredu žiga, a po ispunjenosti propisanih uslova.

Odredbom člana 81. Zakona o žigovima, predviđeno je da fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe odnosno usluga, može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6.bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu ili registrovao žig. Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, isto koliko i tužilac ili duže od njega, sud će odbiti tužbeni zahtev.

Odredbom člana 6. bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine od 20. marta 1883. godine ratifikovana uredbom („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 5/74, „Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovor broj 7/86-dr.) propisano je da se zemlje Unije obavezuju da bilo po zvaničnoj dužnosti, ako zakonodavstvo zemlje to dopušta, bilo na traženje zainteresovanog, odbiju ili ponište registrovanje, zabrane upotrebu fabričkog ili trgovačkog žiga koji predstavlja reprodukciju, potraživanje ili prevod, tako izvršena da može da stvori pometnju sa nekim žigom koji bi nadležna vlast zemlje registrovanja ili upotrebe smatrala da je u toj zemlji nesumnjivo poznat kao žig lica koje uživa pravo da se koristi ovom konvencijom i upotrebljava se za istovetne ili slične proizvode. Na isti način postupaće se i ako bitni deo žiga predstavlja reprodukciju jednog takvog žiga koji je nesumnjivo poznat ili podržavanje koje može stvoriti pometnju sa ovim žigom.

Primenom navedenih odredbi proizlazi da se zaštita mora pružiti oznaci koja je korišćenjem postala opštepoznata oznaka za određeni proizvod određenog subjekta i ako nije zaštićena žigom u odnosu na lice koje je podnelo prijavu ili registrovalo slični ili isti znak.

Dana 10.04.2012. godine, tuženi je podneo prijavu za registrovanje žiga za znak „Sunday everyday is celabration“, od kog datuma je primenom zakonske odredbe, stekao pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja bi docnije podnela prijavu za isti ili sličan znak za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga. Dana 30.10.2012. godine pod registarskim brojem ... registrovan je žig za navedeni znak kojim je tuženi obeležavao proizvode želee, kremove, kompote, mlečne proizvode, kolače, poslastice i sladolede iz klase 29. i 30. Ničanske klasifikacije sa važnošću do 10.04.2022. godine. Tuženi je vršio uvoz i distribuciju tužiočevih proizvoda, pretežno biskvita i kolača, obeleženih znakom „Sunday“, koji je tužilac međunarodno zaštitio za teritoriju Republike Makedonije, Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore na osnovu zahteva podnetog u Republici Makedoniji dana 09.05.2012. godine. Navedeni znak tužilac nije zaštitio za teritoriju Republike Srbije, niti je isti mogao da koristi pre jula 2009.godine, s obzirom na datum zaključenja ugovora o naručivanju oznake sa autorskim pravom, sa zastupnikom grčke firme. Nesumljivo je da se radi o korišćenju sličnih znakova u privrednom prometu od strane parničnih stranaka.

Nižestepeni sudovi su izveli zaključak da je tužilac koristio opštepoznatu oznaku za označavanje svojih proizvoda „Sunday“, jer je na osnovu nekoliko ugovora o reklamiranju svojih proizvoda dokazao da je predmetni znak postao opštepoznat u smislu člana 81. stav 1. Zakona o žigovima. Osnovano tuženi kao revident ističe da navedeni ugovori sami za sebe ne omogućavaju izvođenje zaključka da je tužilac koristio opštepoznat znak, odnosno da je isti bio opštepoznat na teritoriji Republike Srbije u vreme podnošenja prijave od strane tuženog i registrovanja žiga, pri čemu isti potiču iz veoma ograničenog vremenskog perioda druge polovine 2010. godine i početka 2011. godine i u istim se i ne pominje predmetni znak, sem u jednom ugovoru. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da su isti i realizovani.

Prilikom utvrđenja da li je jedan znak stekao svojstvo opštepoznatog znaka na teritoriji Republike Srbije, merodavan je stepen poznatosti ili prepoznatljivosti znaka u relevantnom sektoru javnosti, uključujući tu i upoznavanje javnosti putem promocije znaka. Opšte prihvaćen je stav da je opštepoznat znak, ako je sa njim upoznato preko 70% relevantne javnosti, potencijalnih korisnika proizvoda, što iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi, niti se takav zaključak može izvesti na osnovu dostavljenih dokaza. Paušalno navođenje da je tužilac beležio određenu prodaju svojih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, ne omogućava pružanje zaštite bez dokazivanja ostvarenog obima prometa koji osnovano ukazuje na zaključak da je u pitanju opštepoznati znak. Činjenica da je tužilac međunarodno zaštiti znak „Sunday“ za teritoriju Republike Makedonije, Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na osnovu zahteva podnetog u Republici Makedoniji dana 09.05.2012. godine, ne ukazuje da se zaključak o opštepoznatom karakteru znaka tužioca može zasnovati na njegovoj dugotrajnoj zaštiti žigom u većem broju zemalja, bez argumentovane dokumentacije, budući da je tuženi prvi podneo prijavu žiga u Republici Srbiji, kako osnovano navodi revident. Zakon predviđa standard opštepoznatog žiga za uspeh po tužbi za osporavanje žiga. Propisani standard zahteva argumentovano obrazloženje na osnovu dokaza iz kojih nesumljivo proizlazi da se radi o opštepoznatom žigu. U konkretnom slučaju takav zaključak ne može da se izvede na osnovu navedenih ugovora o reklamiranju i činjenice da je tuženi kasnije podneo zahtev za međunarodno priznanje žiga u navedenim državama među kojima nije Republika Srbija. Sledi da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne može da se zaključi da je tužilac koristio opštepoznati znak za obeležavanje svojih proizvoda za koji je tuženi podneo prijavu, odnosno registrovao žig, a samim tim da su se stekli uslovi da se tužilac oglasi za nosioca žiga „Sunday“ kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod brojem Ž-.../... broj registracije ... . Shodno tome Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude u ovom delu primenom člana 416. ZPP i odbio tužbeni zahtev da se tužilac oglasi nosiocem žiga koji je tuženi registrovao.

Odredbom člana 80. Zakona o žigovima, propisan je poseban osnov za podnošenje tužbe za osporavanje žiga kojom tužilac može da traži da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava, ako je tuženi prijavu žiga podneo protivno načelu savesnosti i poštenja, ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je koristio znak „Sunday” za obeležavanje robe u vremenskom periodu koji je prethodio periodu u kome će tuženi zaštititi taj znak, a koja činjenica je bila poznata tuženom, pa je po stavu nižestepenih sudova tuženi protivno načelu savesnosti i poštenja registrovao kod Zavoda za intelektualnu svojinu žig za znak koji je po karakteristikama sličan znaku koji je tužilac koristio. Međutim osnovani su navodi revidenta da se zaključak o nesavesnosti tuženog ne može izvesti samo na osnovu toga da je znak korišćen od strane tužioca pre podnošenja prijave i da je tuženi znao za upotrebu znaka kod činjenice da je tužilac za predmetni znak podneo zahtev za međunarodno registrovanje žiga nakon što je tuženi podneo prijavu žiga u Republici Srbiji, koji zahtev se ne odnosi na Republiku Srbiju, već isključivo na druge zemlje. Sledi da je tužilac znao da je tuženi registrovao žig u Srbiji i da se sa tim saglasio. Na navedeni zaključak ukazuje i činjenica koju je tuženi isticao i tokom postupka da je tuženi bio u vlasništvu vlasnika i direktora tužioca, a koju tužilac nije osporio. Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene odluke i ovom delu na osnovu člana 416. ZPP zbog pogrešne primene odredbe člana 80. Zakona o žigovima i člana 12. Zakona o obligacionim odnosima i odlučio kao u izreci presude u stavu jedan.

Kako je neosnovano podneta tužba za povredu žiga, a iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je utvrđena povreda prava iz člana 73.a Zakona o žigovima, stekli su se uslovi i za preinačenje nižestepenih presuda od strane Vrhovnog kasacionog suda i u delu u kome se nalaže da tuženi povuče iz prometa sve proizvode obeležene registrovanim žigom.

Odluka o troškovima spora doneta je primenom člana 153., 154., 163. i 165. ZPP tako da su tuženom dosuđeni potrebni troškovi u pogledu kojih je postojao opredeljeni zahtev u iznosu od 96.450,00 dinara i to za pristup na osam održanih ročišta po 7.500,00 dinara, za pristup na jedno neodržano ročište u iznosu od 4.500,00 dinara i za sastav tri podneska od strane advokata u iznosu od po 12.000,00 dinara u skladu sa AT.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić