Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA PR Jeans – knez STR i Komision iz ..., ul. ... br. .., čiji je punomoćnik Jovana Andrić, advokat u ..., protiv tuženog Komercijalna banka AD Beograd, ul. Svetog Save br. 14, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 4.620,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 2756/21 od 19.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 17. septembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 2756/21 od 19.05.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 2756/21 od 19.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu 25P 7841/2020 od 24.02.2021. godine u stavu I izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 5. stav 5.1. Ugovora o kratkoročnom kreditu broj .. od 22.04.2014. godine zaključenog između tužioca i tuženog koja glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da pre puštanja kredita u tečaj jednokratno plati banci naknadu za obradu zahteva u visini od 1% od odobrenog iznosa kredita u dinarskoj protivvrednosti po važećem srednjem kursu NBS na dan odobrenog kredita“. U stavu II izreke obavezuje se tuženi da tužiocu plati iznos od 4.620,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.04.2014. godine do isplate. U stavu III izreke obavezuje se tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda 5Pž 2756/21 od 19.05.2021. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanog 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati naknadu za obradu zahteva i odobravanje kredita nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala o tome jasne i nedvosmislene podatke. Troškove i naknade koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani ugovorom o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procenutalnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke, tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu. U situaciji kada tuženi nije postupio na opisani način i nije tužiocu dostavio ponudu koja prethodi zaključenju ugovora, to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenim takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 31.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 4.620,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi isti iznos.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić