Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 485/2025
28.08.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca „Ragbi savez Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Marko Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog „Hotel Srbija“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2245/23 od 27.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 28.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2245/23 od 27.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2245/23 od 27.02.2025. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 4245/22 od 19.01.2023. godine, kojom je utvrđeno da je raskinut ugovor broj 49 od 04.02.2020. godine koji je zaključen između parničnih stranaka i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.04.2020. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama tuženi je obavezan da vrati tužiocu iznos od 500.000,00 dinara koji je dat na ime garancije rezervacije, a iz razloga što je predmetni ugovor koji je zaključen između parničnih stranaka raskinut zbog nemogućnosti ispunjenja u smislu odredbe člana 137. Zakona o obligacionim odnosima.

Postupajući u skladu sa citiranom odredbom zakona, Vrhovni sud izvodi zaključak da navodi revizije ne upućuju na potrebu da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog po bilo kom propisanom osnovu. Revidirana odluka ne odstupa od sudske prakse, niti se sadržinom revizije ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom činjenično-pravnom osnovu. Ocenom navoda revizije ovaj sud nalazi da ne postoji opravdanost da se pravno pitanje, na koje podnosilac revizije ukazuje, razmatra kao pravno pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Nema ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija prvotuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.