Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 499/2025
28.08.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Ivane Rađenović, Tatjane Đurica i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Organizacija za ostvarivanje reprogramskih prava OORP Beograd, čiji je punomoćnik Dušan Mijatović, advokat u ..., protiv tuženog AA, PR Štamparija „Kleo štampa“ Beograd, čiji je punomoćnik Živan Stojaković, advokat u ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 177/24 od 06.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 28.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 177/24 od 06.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 177/24 od 06.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3558/2021 od 27.09.2023. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 4.580,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2021. godine do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 177/24 od 06.03.2025. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog povrede člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023. – dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, nižestepeni sudovi su polazeći od odredaba Tarife posebnih naknada organizacije za ostvarivanje reprografskih prava od 05.01.2018. godine, kojim je propisano da se naknada po osnovu umnožavanja autorskih dela i štampanih izdanja fotokopiranjem ili sličnom tehnikom naplaćuje prema broju fotokopirnih uređaja na kojima se obavlja delatnost, i zavisno od udaljenosti od najbliže visokoškolske ustanove, i da je obveznik dužan da Organizaciji dostavi podatke o broju fotokopirnih uređaja na kojima obavlja delatnost fotokopiranja i podatke o udaljenosti uređaja u od ulaza u visokoškolsku ustanovu, a da je, ukoliko obveznik plaćanja po ovoj tarifi ne dostavi tačan i potpun izveštaj o podacima neophodnim za izračunavanje naknade, Organizacija ovlašćena da ih samostalno pribavi, i da se naknada po osnovu pružanja usluga fotokopiranja uz naplatu naplaćuje licima koja pružaju tu uslugu, prema broju fotokopirnih uređaja i prema njihovoj udaljenosti od visokoškolske ustanove, te odredaba Zakona o autorskim i srodnim pravima iz člana 39. stav 5. i 8-11, odlučili o tužbenom zahtevu na osnovu raspravljanja bitne činjenice o tome da li je tuženi umnožavao fotokopiranjem autorsko delo kako to tužilac dokazuje, ceneći da nije dovoljna sama činjenica postojanja fotokopir aparata u objektu tuženog, odnosno da tuženi poseduje fotokopir uređaje. Pobijana odluka i takvi razlozi na kojima je zasnovana, a izraženi su u odluci prvostepenog suda, u skladu su sa stavom Vrhovnog suda o posmatranom pravnom pitanju. O tome nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za razmatranjem pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumaćenjem prava. Revident osporava utvrđeno činjenično stanje, po kom osnovu se ne može izjaviti izuzetno dozvoljena revizija predviđena odredbom člana 404. ZPP. Razlog za izjavivanje izuzetno dozvoljene revizije ne može biti ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374 st. 1 ZPP, na koju se revizijom poziva tužilac.

Kako nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 4.580,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš,s.r.