.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 506/2025
06.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca „Deckers Outdoor Corporation 495-A“ sa sedištem u Goletti, California 93117, SAD, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Ćosović, advokat iz ..., protiv tuženog „Obuća Metro“ d.o.o. Vrbas, koga zastupa Branislav Krnetić, advokat iz ..., radi nepoštene tržišne utakmice, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5259/24 od 16.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 06.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5259/24 od 16.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5259/24 od 16.04.2025. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 2673/23 od 18.09.2024. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi radnjama stavljanja u promet čizama označenih kao „Camel“, „Gray“ i „Black“ učinio akt nelojalne konkurencije protiv konkurenta tužioca, da se zabrani tuženom dalje vršenje radnje nelojalne konkurencije stavljanja u promet čizama označenih kao „Camel“, „Gray“ i „Black“, protiv konkurenta tužioca i obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 707.100,00 dinara sa na ime troškova parničnog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima drugostepenog suda, tuženi stavljanjem u promet obuće sa sličnim oblikom obuće koju stavlja u promet i tužilac, nije izvršio radnju nepoštene tržišne utakmice u smislu odredbe člana 50. stav 1. tačka 3. Zakona o trgovini koji je bio u primeni do 30.01.2020. godine. U konkretnom slučaju prema stanovištu nižestepenih sudova ne postoji opasnost nastanka zabune kod prosečnog potrošača, jer je tužilac proizvođač čizama koje stavlja u promet pod nazivom „UGG“, koji je prosečnom proizvođaču tog proizvoda poznat po izuzetnom kvalitetu i dizajnu koji su praćeni i odgovarajućom cenom tužiočevih proizvoda. Nasuprot tome, čizme koje tuženi stavlja u promet nisu izrađene od prirodne kože, imaju drugačiji dizajn i cenu, te zbog toga kod potrošača koji prilikom kupovine kožne obuće kakve su tužiočeve imaju povećan stepen pažnje, te ne bi mogla nastati zabuna da su eventualno čizme tuženog izrađene od prirodne kože ili da je proizvođač istih tužilac. Sama sličnost oblika obuće koja je u znatnoj meri uslovljena njenom funkcijom nije dovoljno da opravdano izazove zabunu kod potrošača u pogledu izbora robe.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu građana. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, predstavljaju tumačenje revidenta koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U reviziji se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP svakako nije dozvoljen revizijski razlog. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredba člana 485. ZPP propisuje da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara.
U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
