.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 527/2025
18.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca „Cafe Shuma“, d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Bojana Blažić, advokat iz ..., protiv tužene JP Ada Ciganlija Beograd, čiji je punomoćnik Lazar Krstić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3351/24 od 27.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 18.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3351/24 od 27.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3351/24 od 27.03.2025. godine, u stavu prvom izreke, potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu P 1224/24 od 17.05.2024. godine kojim je odbijen predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje podnet 14.05.2024. godine. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 1224/24 od 23.04.2024. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je prema tuženom u preostalom delu ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o zakupu broj 3-10-IV/11 od 05.06.2013. godine zaključen između pravnog prethodnika tužioca AA i BB OR Ugostiteljska radnja „Cafe klub Shuma“ Beograd i tuženog i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 710.106,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama utvrđeno je da je predmetni ugovor u preostalom delu ništav u smislu člana 22. stav 4. Zakona o javnoj svojini u vezi sa članom 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga što na navedenom zemljištu je upisano pravo svojine Republike Srbije iz čega se zaključuje da se radi o zemljištu u državnoj svojini. Tužilac nije nosilac prava javne svojine, kao ni prava korišćenja iz člana 19. Zakona o javnoj svojini, niti ima pisanih dokaza da je za navedeni deo plaže Vlada odredila Grad Beograd da raspolaže tim delom državnog zemljišta, niti je Statutom Grada Beograda određen organ koji bi odlučivao o raspolaganju tim delom državnog zemljišta koji je tuženi izdao tužiocu u zakup.
Pravnosnažnim rešenjem, odbijen je predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje. Vrhovni sud nalazi da i u ovom delu nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite i razloge za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Revizijski navodi koji se odnose na primenu procesnih pravila i utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 10.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 2.272.727,00 dinara. Kako se radi o privrednom sporu male vrednosti revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
