Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/2011 ... 18/2020) predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije po navedenoj odredbi zakona i zaključio da u konkretnom slučaju za to nisu ispunjeni uslovi.

U reviziji tužilac ne navodi nijedan razlog zbog kojeg bi revizija bila izuzetno dozvoljena, koji bi se ticao pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ukazuje na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, niti na potrebu za novim tumačenjem prava. Niti tužilac izričito ukazuje na takvu potrebu, niti takva potreba proizilazi iz spornosti na koju se revizijom ukazuje.

Revident ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka, navodima koji se tiču dokazivanja u sudskom postupku, činjenica na kojima se temelji aktivna legitimacija i činjenica kojima se ona osporava, zatim navodima o teretu dokazivanja, o prethodnom ispitivanju tužbe i oceni dokaza. Tim navodima tužilac nastoji da dokaže identitet ugovornih strana u ugovoru na kome temelji tužbeni zahtev. Dalje, ističe da je pogrešan upis imaoca prava korišćenja od strane Republičkog geodetskog zavoda na predmetnim objektima. Međutim, kako je propisno odredbom člana 404. Zakona parničnom postupku, posebna revizija može biti izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, dakle ne i zbog pogrešne primene procesnog prava, odnosno povreda odredaba parničnog postupka, niti zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Odluka o nedokazanosti aktivne legitimacije, sa jedne strane tiče se konkretnog činjeničnog stanja, te ne može biti osnov za posebnu reviziju. Sa druge strane, odluka o aktivnoj legitimaciji može biti uslovljena materijalnom pravom, ali u konkretnoj situaciji revident ne ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava koja je uslovila odluku o nedostatku aktivne legitimacije na strani tužioca.

Nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava svojine i prava korišćenja u korist tužioca, zasnovali na nedokazanosti činjenice da je upravo tužilac zaključio ugovor na kome zasniva tužbeni zahtev, kao osnovu sticanja svojine i na zaključku da nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine od strane tužioca po osnovu održaja. Prema tome, prema predmetu tražene sudske zaštite i prema razlozima presuđenja, nema osnova za izuzetnu dozvoljenost revizije. To je razlog zbog koga je odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrednost predmeta spora od 9.055.000,00 dinara ne prelazi revizijski cenzus od 100.000 evra na dan podnošenja tužbe, te je revizija nedozvoljena, po odredbi člana 485. Zakona parničnom postupku, te je odlučeno kao u drugom stavu izreke, po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić