.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 535/2025
17.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca „IB-CADDY“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Strahinja Mavrenski, advokat iz ..., protiv tuženog „DNP Inženjering“ d.o.o. za konsalting, inženjering i projektovanje Novi Sad, čiji je punomoćnik Vladimir Ivić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 338/2024 od 08.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 338/2024 od 08.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 338/2024 od 08.05.2025. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Novom Sadu P 30/2023 od 27.09.2023. godine, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 727.992,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2020. godine pa do isplate, iznos od 20.000,00 dinara na ime naknade za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze i iznos od 107.712,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima nižestepenih sudova, parnične stranke su bile u ugovornom odnosu u smislu člana 600. Zakona o obligacionim odnosima na osnovu koga je tužilac ispostavio tuženom predmetni račun, te je tužbeni zahtev osnovan u smislu odredbi članova 262., 324. i 277. Zakona o o obligacionim odnosima, kao i člana 5. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Suštinski, revident iznosi sopstveno tumačenje primene relevatnih normi, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza na koju revident ukazuje nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 04.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 727.992,92 dinara. U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizijski sud primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
