Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o kreditu, kojom je banka tužiocu stavila na raspolaganje kredit u valuti po kupovnom kursu na dan zaključenja ugovora, a ugovorila vraćanje kredita po prodajnom kursu banke na dan plaćanja. Odlučeno je i o zahtevu za isplatu stečenog bez osnova, u smislu člana 104. Zakona o obligacionim odnosima. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Ugovaranje ovakve odredbe suprotno je imperativnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kojima je regulisan ugovor o kreditu, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene banke, kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je takva odredba ugovora o kreditu ništava i da su nižestepeni sudovi postupili u skladu sa stavom revizijskog suda povodom spornog pravnog pitanja. Ugovaranjem odredbi kojima je banka tužiocu pustila u tečaj kredit izražen u stranoj valuti, prema kupovnom kursu banke, a ugovorila vraćanje kredita po prodajnom kursu, banka je praktično za sebe ugovorila korist od kursnih razlika, što je karakteristika menjačnih poslova, a ne ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, s obzirom na sve napred navedeno, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ...10/23 – drugi zakon) našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tužene podneo tužbu dana 17.07.2023. godine, radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora o kreditu kojom je ugovoren različit kurs vraćanja u odnosu na kurs puštanja kredita u tečaj, kao i radi povraćaja datog po prethodno utvrđenoj ništavosti ugovorne odredbe. Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, to se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz svih navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković