Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat u ..., protiv tuženog Likvidaciona masa Takovo osiguranje ADO Kragujevac, čiji je punomoćnik Dejana Zečević, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 150.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 2241/24 od 27.05.2025. godine, u sednici veća održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 2241/24 od 27.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 2Pž 2241/24 od 27.05.2025. godine i presuda Privrednog suda u Kragujevcu 4P 490/23 od 16.01.2023. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Kragujevcu je doneo presudu 4P 490/2023 dana 16.01.2024. godine, kojom je u 1. stavu izreke odbio kao neosnovan prigovor pravnosnažno presuđene stvari istaknut od strane tuženog; u 2. stavu izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz ... da se obaveže tuženi Likvidaciona masa Takovo osiguranje ADO Kragujevac da tužilji isplati na ime rente zbog umanjene radne sposobnosti iznos od po 6.333,00 dinara za svaki mesec počev od 15.08.2014. godine do dana podnošenja tužbe, kako je to određeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu broj 1P 81/10 od 06.04.2011. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaku dospelu ratu od dana dospelosti do konačne isplate, iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate na ime ukupne svote rente umesto isplate rente u mesečnim iznosima kako je to određeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu broj 1P 81/10 od 06.04.2011. godine, i u 3. stavu izreke obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 2Pž 2241/24 dana 27.05.2025. godine kojom je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Kragujevcu 4P 490/23 od 16.01.2023. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, kojom pobija drugostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Vrhovni sud je ispitao razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku i odlučio da dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema razlozima pobijane presude, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu neisplaćene rente u iznosu do 6.333,00 dinara za svaki mesec počev od 15.08.2014. godine pa do 06.09.2023. godine kao dana podnošenja tužbe, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i potraživanje u iznosu od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate na ime ukupne svote rente, zato što su sudovi zaključili da je zastarelo potraživanje tužilje. Sudovi su zaključili da je zastarelo samo pravo tužilje na rentu, protekom roka od pet godina računajući od dospelosti najstarijeg ispunjenog potraživanja, a to je potraživanje iz avgusta meseca 2014. godine, posle kog dužnik nije vršio davanja, niti je tužilja tražila izvršenje, a ni izmenu dosuđene rente sve do podnošenja tužbe u ovom sporu 06.09.2023. godine. Takav zaključak izveli su primenom odredbe člana 373. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Odluka je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno.

Odredbom člana 372. Zakona o obligacionim odnosima, potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Naknada materijalne štete u vidu rente jeste povremeno potraživanje u smislu citiranog člana 372. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koje dospeva u određenim vremenskim razmacima i koje se duguje iz istog pravnog osnova. Prema članu 373. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina računajući od dospelosti starijeg i neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanje, a kada zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti. Međutim, pravo tužilje na novčanu rentu utvrđeno je pravnosnažnom presudom, pa ne zastareva kao celina u smislu odredbe člana 372. Zakona o obligacionim odnosima. Mogu zastariti pojedinačne rente, po odredbi člana 379. stav 2. u vezi člana 372. Zakona o obligacionim odnosima, u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja, dakle u roku od tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Nadalje, odredbom člana 81. Zakona o stečaju, koji se shodno primenjuje i kod postupka likvidacije prema odredbi člana 25. stav 1. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, određeno je da se danom otvaranja stečajnog postupka potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku koja nisu dospela smatraju dospelim, a novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna potraživanja danom otvaranja stečajnog postupka. Shodnom primenom navedene odredbe Zakona o stečaju, na dan otvaranja likvidacionog postupka nad Takovo osiguranjem ADO Kragujevac rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu L1/2014 od 31.07.2014. godine sva novčana potraživanja tužilje prema tuženom u likvidaciji na ime rente koja nisu bila dospela, smatrala su se dospelim i postala su jednokratna potraživanja. Dakle, za ta potraživanja, primenjuje se odredba člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako da zastarevaju za 10 godina, jer su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, a danom otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim u likvidaciji postala su jednokratna potraživanja. Prema razlozima iznetim u pobijanoj presudi, ne proizlazi da su sudovi na ovakav način primenili relevantne odredbe materijalnog prava, pa je ostalo neraspravljeno da li je došlo do zastarelosti svih povremenih i jednokratnog potraživanja koji su predmet tužbenog zahteva ili su neka od potraživanja još u sferi civilnih obligacija.

Zbog iznetog su ukinute drugostepena i prvostepena presuda po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi raspravio pitanje dospelosti svakog od novčanih potraživanja koji je predmet tužbenog zahteva i pravilnom primenom odredaba materijalnog prava na koje je ukazano doneo pravilnu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.

Po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, o kojima će sud odlučiti uz odluku o glavnoj stvari.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković