Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, stan koji je predmet tužbenog zahteva je poseban deo objekta, koji je upisan u katastru nepokretnosti kao objekat izgrađen bez dozvole, sa upisanim nosiocem prava G.I.H.Π. „Komgrap“ DD kao držaocem, u privatnoj svojini. Predmetni stan, kao poseban deo objekta, nije upisan u katastru. Stan je izgradio HK „Komgrap“ Beograd za tadašnji Fond za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti Beograd, čiji je pravni sledbenik Grad Beograd. Fond za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti Beograd je predmetni stan dodelio tuženom „KMG Trudbenik“ kao korisniku, s kojim je zaključio ugovor 31.08.1999. godine. Ugovorom je utvrđeno da je vrednost stana 684.994,76 dinara, da je „KMG Trudbenik“ platio učešće od 15%, a da 85% „KMG Trudbenik“ kao korisnik plaća putem doprinosa. Pre nego što je pravnom prethodniku drugotuženog - Fondu za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti - uplaćeno učešće navedeno u ugovoru od 31.08.1999. godine, da bi stan bio dodeljen tužiočevoj majci, pok. BB, zaposlenoj u to vreme kod „KMG Trudbenik“, za njen račun je u novembru 1998. godine VV na račun Fonda uplatio 54.500,00 dinara. Nakon što je stan konačno izgrađen „KMG Trudbenik“ kao korisnik i Fond za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti su zaključili aneks od 22.10.1999. godine, kojim su utvrdili da je konačna vrednost stana 1.143.492,97 dinara, da je po osnovu 15% učešća za stan od 44,46 m² potrebno, za razliku od 1,36 m, pored prethodno izvršenih uplata, uplatiti još 5.246,80 dinara, najkasnije do 05.11.1999. godine i da takvom isplatom „KMG Trudbenik“, kao korisnik, stiče pravo uknjižbe. Nakon što su obaveze prvotuženog „KMG Trudbenik“ prema pravnom prethodniku drugotuženog Grada Beograda - Fondu za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti po ugovoru od 31.08.1999. godine s aneksom od 22.10.1999. godine ispunjene, „KMG Trudbenik“ je 14.12.1999. godine doneo rešenje o davanju u zakup na neodređeno vreme stana svom radniku BB, radi korišćenja sa suprugom, ćerkom i sinom. U rešenju je navedeno da se stan BB daje na korišćenje sa pravom otkaza na osnovu zakona, ugovora o pravima i obavezama u vezi datog stana na korišćenje i ugovora o korišćenju stana koji zaključi sa Fondom za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti, da može useliti u stan pošto joj bude predat i potpišu zapisnik o primopredaji, da ne sme koristiti stan u druge svrhe osim za stanovanje, da ga ne može zameniti bez saglasnosti prvotuženog, da se visina zakupnine i drugih naknada u vezi korišćenja stana određuje ugovorom o korišćenju stana zaključenim sa javnim stambenim preduzećem pod uslovima kao i za nosioce stanarskog prava. Istog dana je „KMG Trudbenik“ GG dao ovlašćenje da preuzme ključeve stana. Stan je preuzela 29.12.1999. godine. Po preuzimanju ključeva, pok. BB se uselila u stan zajedno sa tužiocem, koji joj je sin i njegovom suprugom. Tužilac neprekidno stanuje u navedenom stanu sa suprugom i ćerkom. Upravni odbor „KMG Trudbenik“ je 2004. godine doneo odluku o stavljanju van snage rešenja od 21.03.1981. godine, kojim je BB bio ranije dodeljen na korišćenje stan br. ..., površine 16 m², u ul. ... br. ... i nalaganju pravnoj službi da podnese tužbu za iseljenje BB iz tog stana. U obrazloženju odluke je navedeno da je BB trajno rešila stambeno pitanje otkupom stana od Fonda solidarnosti, broj ..., u ul. ... ... u ... . Za vreme života, BB je sačinila zaveštanje 12.10.2021. godine. Prema sadržini zaveštanja, BB je izjavila volju da stan koji je predmet tužbenog zahteva ostavi tužiocu i njegovoj porodici. BB je, prema sadržini rešenja javnog beležnika Miloša Raškovića O br. 7640/23 UPP 432-23 od 18.03.2024. godine preminula 27.10.2023. godine. U postupku raspravljanja njene zaostavštine, predmetni stan nije utvrđen kao njena zaostavština, već je u rešenju javnog beležnika u obrazloženju rešenja navedeno da za ovaj stan nema dokaza o vlasništvu pok. BB.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i odluku zasnovao na utvrđenju da je tužilac u državini stana duže od 23 godine, da nema drugu nepokretnost u vlasništvu, da je njegova pok. majka bila savesna u državini jer je time što je finansirala stan i posedovala izvod iz zapisnika Upravnog odbora KMG „Trudbenik“ smatrala da je stan otkupila i platila u celini, iako je stan prethodno dobijen samo na korišćenje, da je tužilac opravdano smatrao da sporni stan drži kao svoj, da nije imao razloga da sumnja da stan nije njegov jer je njegova majka za života preko trećeg lica isplatila kupoprodajnu cenu za stan iste kvadrature na istoj adresi pravnom prethodniku drugotuženog.

Drugostepeni sud ne prihvata izneto stanovište prvostepenog suda i nalazi da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što tuženi, pre nego što je predmetni stan na osnovu rešenja „KMG Trudbenik“ od 14.12.1999. godine dat u državinu pok. BB da bi ga koristila po osnovu zakupa na neodređeno vreme, pod uslovima pod kojima su stanove koristili nosioci stanarskog prava, nisu imali pravo svojine na predmetnom stanu, u smislu člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema obrazloženju drugostepenog suda, ugovor između tuženih zaključen je 31.08.1999. godine na osnovu Odluke o načinu, uslovima i rokovima korišćenja i vraćanja sredstava solidarnosti (Službeni list grada Beograda br. 7/96). Po ovoj odluci, Društveni fond za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti nije bio vlasnik stanova solidarnosti i nije ih prodavao kupcima, tako što bi zaključivao ugovore o prodaji, već se starao o korišćenju sredstava koja su izdvajana po Zakonu o stanovanju, po stopi od 1,3% na iznos bruto zarada, za rešavanje stambenih potreba zaposlenih na teritoriji grada Beograda, tako što je 93% tih sredstava korišćeno za izgradnju stanova solidarnosti, koji su raspodeljivani na osnovu konkursa preduzećima, ustanovama i državnim organima koji su izdvajali sredstva u skladu sa zakonom, da bi ih, na osnovu člana 18. odluke, po sprovedenom konkursu odlukom raspodelili radnicima koji su konkurisali za stanove solidarnosti, na osnovu prethodno određenih kriterijuma. „KMG Trudbenik“, kome je na osnovu konkursa dodeljen predmetni stan da bi ga raspodelio na način propisan članom 18. Odluke o načinu, uslovima i rokovima korišćenja i vraćanja sredstava solidarnosti, nije stekao pravo svojine na stanu. Nijedan od tuženih nikada nije imao pravo svojine na predmetnom stanu, prema obrazloženju drugostepenog suda. Drugostepeni sud je ukazao na to da je uslov za sticanje prava svojine tužioca nasleđivanjem, prethodno zaključen ugovor od strane njegove majke o otkupu predmetnog stana iz člana 16. Zakona o stanovanju, koji propisuje da nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac koji je stekao to svojstvo do stupanja na snagu tog zakona, te druga lica iz člana 16. stav 2. Zakona o stanovanju, imaju pravo da zahtevaju, pisanim putem, da im se omogući otkup stana koji koriste, pod uslovima propisanim tim zakonom. Ovaj zakon propisuje, prema navođenju drugostepenog suda, i posledice ako nosilac prava raspolaganja, što je u konkretnom slučaju „KMG Trudbenik“, to odbije, ili po zahtevu ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od podnošenja zahteva. Tada nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac koji je stekao to svojstvo, može podneti nadležnom sudu predlog da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Otkupom, po zakonom propisanim uslovima, stiče pravo svojine. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, te obavezao tužioca da tuženima nadoknadi troškove parničnog postupka.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio relevantne odredbe materijalnog prava i za izneti stav u pogledu nepostojanja uslova za sticanje prava svojine održajem dao jasno obrazloženje, koje revizijski sud prihvata.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 6/80 i 36/90, „Službeni list“ broj SRJ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115/05 – dr. zakon) je propisano da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem, protekom 10 godina, a savestan držalac nepokretnosti na koji drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. stav 2. i 4.), te da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj (član 30. stav 1. i 2). Prema odredbi člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Savesnost državine se pretpostavlja.

Održaj je originaran način sticanja prava svojine na osnovu državine određenog kvaliteta i proteka vremena. Državina predstavlja faktičku vlast na stvari, ali da bi se radilo o državini na osnovu koje se održajem može steći pravo svojine potrebno je da držalac preduzima radnje na osnovu kojih se osnovano može zaključiti da je držalac stvari, odnosno da se držalac prema stvari ponaša kao vlasnik. Postoje dve vrste održaja, redovan i vanredni. Prema činjeničnom utvrđenju nisu nastupili uslovi za redovni održaj, budući da nije ispunjen prvi uslov – a to je zakonita državina. Što se tiče uslova za sticanje prava svojine vanrednim održajem, revizijski sud je na stanovištu da je pravilan zaključak drugostepenog suda da nema uslova za vanredni održaj. Imajući u vidu napred citirani čl. 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, proizilazi da državini tužioca nedostaje savesnost za sticanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti. Naime, ni majka tužioca, a ni tužilac nisu mogli biti savesni držaoci, iz razloga što je majka tužioca sa „KMG Trudbenik“ zaključila ugovor o korišćenju predmetnog stana. Pravilno je drugostepeni sud ukazao da bi činjenice koje je tužilac isticao - da su on i njegova majka u celini isplatili stan svojim sredstvima, ukoliko bi se utvrdilo da je njegova majka platila ne samo 15% učešća iz ugovora zaključenog između tuženih 31.08.1999. godine s aneksom od 22.10.1999. godine, već da je isplatila celokupnu otkupnu cenu koliko je iznosila obračunata u vreme plaćanja na osnovu parametara određenih u članu 20. Zakona o stanovanju (Službeni glasnik RS br. 50/1992...16/1997), mogle biti bitne kod ugovaranja obaveze plaćanja otkupne cene stana, u ugovoru koji bi bio zaključen na osnovu člana 18. Zakona o stanovanju (Službeni glasnik RS br. 50/1992...46/1998), ali da navedeno nije od uticaja kod utvrđivanja ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine održajem. Predmetni stan je na osnovu rešenja „KMG Trudbenik“ od 14.12.1999. godine dat u državinu pok. BB da bi ga koristila po osnovu zakupa na neodređeno vreme, pod uslovima pod kojima su stanove koristili nosioci stanarskog prava. Dakle, tužilac je na osnovu navedenog mogao znati da njegova majka, pok. BB, nije stekla pravo svojine na predmetnom stanu u smislu člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takođe, u postupku raspravljanja zaostavštine njegove majke, predmetni stan nije utvrđen kao njena zaostavština, već je u rešenju javnog beležnika u obrazloženju rešenja navedeno da za ovaj stan nema dokaza o vlasništvu pok. BB. Sve navedeno ukazuje da tužilac nije imao savesnu državinu na predmetnom stanu, odnosno da je isti mogao znati da nepokretnost koju drži nije njegova. Kako savesnost predstavlja uslov za sticanje prava svojine vanrednim održajem, to je stoga tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu neosnovan.

Sledom svega navedenog, neosnovana je revizija tužioca, pa je Vrhovni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tuženog Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Beograd za naknadu troškova u vezi sa podnetom odgovorom na reviziju kao u stavu drugom izreke ove odluke jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković