Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pobijajući drugostepenu odluku zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - dr.zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je tužbom u ovoj parnici tražio da se utvrdi prema tuženima da je vlasnik nepokretnosti u Kragujevcu, u ulici ..., upisanoj u listu nepokretnosti broj .. KO Kragujevac 1, postojećih na katastarskoj parceli broj .. i to: pomoćne zgrade, broj zgrade 1, površine 257 m2 i pomoćne zgrade, broj zgrade 2, u površini od 54 m2 sa pravom korišćenja pripadajućeg zemljišta pod zgradama i zemljišta uz zgradu – objekat u površini od 218 m2. Tužbu je zasnovao na navodima da je Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov br 959/2012 od 01.06.2012. godine, tuženi SRBIJA TP AD Beograd, kao vanknjižni vlasnik preneo tužiocu napred navedene nepokretnosti za koje je tužilac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u posed. Nakon sprovedenog dokaznog postupka, sudovi su utvrdili da tuženi SRBIJA TP AD Beograd nije bio vlasnik nepokretnosti kojim je raspolagao putem Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti 959/2012 od 01.06.2012. godine jer iste nisu bile predmet privatizacije nad tuženim SRBIJA TP AD Beograd. Stoga, zaključuju da tuženi SRBIJA TP AD Beograd nije mogao preneti tužiocu više prava nego što ih je sam imao i primenom člana 20 i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zaključuju da je tužbeni zahtev neosnovan.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne odluke shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta pobija se utvrđeno činjenično stanje ( revident tvrdi da su sporne nepokretnosti bile predmet privatizacije nad tuženim SRBIJA TP AD Beograd) i ukazuje na povrede odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku što nisu pravno relevantni osnovi za izjavljivanje posebne revizije. Odluka nižestepenih sudova u skladu je sa praksom Vrhovnog suda po kojoj Ugovor o prodaji kapitala subjekta privatizacije može biti pravni osnov sticanja svojine ukoliko su programom privatizacije obuhvaćene sporne nepokretnosti. Ukoliko nisu obuhvaćene, kao što je utvrđeno u konkretnom slučaju, to tuženi SRBIJA TP AD Beograd, nije mogao postati vlasnik, posledično tome pravo svojine nije mogao steći ni tužilac.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način odlučivanja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca, nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 25.03.2016. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela je 50.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi cenzus propisan odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, pa revizija nije dozvoljena.

Stoga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stamenković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković