Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 56/2025
12.02.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće za transport i usluge „Export Trans“ doo Leštane, čiji je punomoćnik Predrag Avramović, advokat u ..., protiv tuženih 1. Društvo za trgovija na golemo i malo „Geo-Farm“, DOOEL uvoz- izvoz Kumanovo, Republika Severna Makedonija, čiji je punomoćnik Nenad Manić, advokat u ..., 2. Društvo za prevoz, trgovija i uslugi „Kargo“ skp DOOEL eksport- import Skopje, Republika Severna Makedonija i 3. Trgovinsko društvo za megunarodna špedicija, transport i skladišta, Viktorija Šped doo Skopje, Republika Severna Makedonija, radi naknade štete, odlučujući o reviziji prvotuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1407/24 od 25.09.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1407/24 od 25.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1407/24 od 25.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 792/2020 od 16.11.2023. godine, u stavu I izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti tog suda. U stavu II usvojen je tužbeni zahtev u delu da se obaveže prvotuženi, Društvo za trgovija na golemo i malo Geo-Farm DOOEL uvoz-izvoz Kumanovo, Republika Severna Makedonija, da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 7.459.847,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2023. godine do isplate. U stavu III odbijen je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na drugotuženog i trećetuženog da mu solidarno sa prvotuženim isplate na ime naknade materijalne štete navedeni iznos od 7.459.847,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2023. godine. U stavu IV obavezan je prvotuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.079.106,00 dinara. U stavu V obavezan je tužilac da drugotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.677,00 dinara. U stavu VI obavezan je tužilac da trećetuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.559,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1407/24 od 25.09.2024. godine odbijena je žalba prvotuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu u stavu I, II i IV zreke. Odbijen je i zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi Društvo za trgovinu na veliko i malo „Geofarm“ DOOEL uvoz-izvoz Kumanovo izjavio je blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, ukazujući na potrebu ujednačavanja sudske prakse o pravnom pitanju odgovornosti pošiljaoca robe u međunarodnom prevozu robe drumom.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, prvotuženi je kao pošiljalac robe u međunarodnom prevozu robe drumom obavezan da tužiocu kao prevoziocu robe naknadi štetu koja je tužiocu pričinjena neispravnošću dokumenata koji prate robu, izdatih od strane prvotuženog kao pošiljaoca robe. Takva odluka zasnovana je na relevatnim odredbama CMR Konvencije i to odredbi člana 7. stav 1, 8. stav 1. i 11. CMR Konvencije i na utvrđenim činjenicama da je prvotuženi pogrešno sačinio fakturu za robu koja je predata tužiocu kao prevozniku, usled čega je sva roba zadržana u Carinarnici, a tužiocu po osnovu presude Prekršajnog suda oduzeto vozilo kojim je tom prilikom upravljao. Tužiocu je dosuđena materijalna šteta u visini vrednosti oduzetog kamiona.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Revizija po osnovu odredbe člana 404. ZPP ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, niti zbog ocene dokaza i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Pogrešna primena materijalnog prava kao razlog za izjavljivanje izuzetno dozvoljene revizije mora biti takva da iziskuje razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novo tumačenje prava ili ujednačavanje sudske prakse o posmatranom pravnom pitanju. Revizijom prvotuženog ne ukazuje se na pravno relevantne argumente koji bi opravdavali odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Ukazivanje na odgovornost drugotuženog i trećetuženog za štetu koju je tužilac pretrpeo u carinskom postupku usled neispravnih podataka u carinskoj dokumentaciji nije od uticaja na utvrđenu odgovornost prvotuženog u kao pošiljaoca robe. Revident paušalno ukazuje na neujednačenost sudske prakse kao razlog za izjavljivanje revizije, ne pozivajući se na konkretne sudske odluke sa kojima je pobijana odluka u suprotnosti.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj.