Predmet tražene pravne zaštite je naknada ugovorne štete zbog prevremenog raskida ugovora o zakupu, zaključenog na određeno vreme, i to na ime razlike zakupnine koju bi tužilac ostvario od tuženog da je ugovor ostao na snazi do isteka perioda na koji je zaključen i zakupnine koju je u tom periodu ostvario od drugih zakupaca. Nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da tužiocu isplati navedenu razliku kao pretpostavljenu štetu u smislu odredbe člana 266. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navodima revizije ne ukazuje se na pravno relevantne razloge za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na utvrđenoj činjenici da je ugovor o zakupu između parničnih stranaka zaključen na određeno vreme, da je tuženi odlučio da prestane da koristi predmet zakupa pre isteka ugovorenog perioda i tužiocu vratio zakupljeni prostor. Reč je o pretpostavljenoj šteti, odnosno šteti koju je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguću posledicu povrede ugovora. Ta šteta je u slučaju raskida ugovora o zakupu zaključenog na određeno vreme, pre isteka vremena na koje je zaključen, izmakla dobit u vidu zakupnine koju bi zakupodavac ostvario da je ugovor o zakupu ostao na snazi do kraja ugovorenog perioda, umanjena za dobitak koji je zakupodavac ostvario od drugih zakupaca, u skladu sa odredbom člana 266. stav 4. ZOO. Revizijska odluka na koju se ukazuje revizijom tuženog, Rev 183/15 od 10.03.2016. godine, nije doneta na temelju istog ili bitno istovrsnog činjeničnog stanja, pa je pravno irelevantno pozivanje revidenta na navedenu odluku. Naime, predmet tužbenog zahteva u ovom postupku je naknada ugovorne pretpostavljene štete, nastale zbog neispunjenja obaveze zakupca da plaća zakupninu do isteka ugovorenog trajanja zakupa. Stoga u konkretnom slučaju nije trebalo utvrđivati razuman vremenski period nakon raskida ugovora u kom je zakupodavacu kao strani vernoj ugovoru sledovala naknada štete, već je taj vremenski period određen i poznat od momenta kada je zakupac prestao da plaća zakupninu pa do isteka ugovorenog trajanja zakupa. Za taj vremenski period zakupodavac je osnovano očekivao naplatu ugovorene zakupnine, u skladu sa odredbom člana 189. stav 3. ZOO.

Sledom izloženog, Vrhovni sud nalazi da nije potrebno novo tumačenje prava o posmatranom pravnom pitanju, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privredni sporovi male vrednosti su, u skladu sa odredbom člana 487. stav 1. ZPP, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 1.204.843,40 dinara. Kako je u pitanju odluka drugostepenog suda doneta u privrednom sporu male vrednosti, revizija protiv te odluke nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković