Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužioca osnovana.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu relevantni revizijski navodi da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer se revizija ne može izjaviti zbog bitne povrede predviđene tom zakonskom odredbom, prema odredbi člana 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što je propisano članom 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu povodom zakupa magacinskog prostora u ulici ... br. .. u ..., po osnovu Ugovora o zakupu zaključenog dana 27.12.2013. godine i to tužilac u svojstvu zakupca, a tuženi u svojstvu zakupodavca. Tuženi je tužiocu predao zakupljeni prostor na korišćenje počev od 01.01.2014. godine do 31.12.2018. godine. Tačkom 7.1. Ugovora predviđena je obaveza tužioca da za vreme trajanja ugovora obavlja sve veće popravke vezane za konstrukciju zgrade: zidovi, krov, plafon, uključujući popravke oluka i kanalizacionih cevi, električnih kablova i opreme koja mu pripada, a tačkom 7.2. Ugovora je predviđeno da zakupodavac – tuženi snosi trošove investicionog održavanja prostora i opreme, ima obavezu da prostor održava u stanju u kojem se može koristiti za vreme predviđeno Ugovorom. Tačkom 7.3. Ugovora tužilac se obavezao da će u slučaju eventualnih nepravilnosti u radu ili mogućih kvarova na instalacijama i uređajima odmah obavestiti zakupodavca radi otklanjanja istih, a zakupodavac se obavezao da eventualno nastale nepravilnosti u radu ili moguće kvarove otkloni u najkraćem mogućem roku. Stranke su takođe Ugovorom predvidele da ukoliko zakupodavac ne izvrši svoju ugovornu obavezu, da zakupac ima pravo da izvrši popravku kvara uz obaveštavanje zakupodavca, a da troškove odbije od zakupnine.

Nižestepeni sudovi su dalje utvrdili da se tokom trajanja zakupa dogodio požar dana 31.07.2018. godine, kada je izgorela tužiočeva roba i oprema koja je bila skladištena u predmetu zakupa unutar magacina i u spoljnom delu prostora. Iz uverenja MUP-a Sektor za vanredne situacije od 10.08.2018. godine je utvrđeno da je navedenog dana izbio požar na navedenoj adresi i da je gorelo oko 8.000m2 u objektima, među kojimai magacin i proizvodni pogon tužioca, što je potvrđeno iskazima svedoka, kao i zakonskog zastupnika tužioca, saslušanog u svojstvu parnične stranke. Iz Zapisnika o veštačenju od 10.10.2018. godine koji je sačinjen od strane RS MUP-a Direkcije policije, UKP Nacionalni kriminalistički centar-odeljenje veštačenja, koji je sačinjen na okolnost utvrđivanja uzroka požara, utvrđeno je izlaskom na lice mesta da je nastao požar na objektu magacina, koji je u vlasništvu tuženog, a koji je koristio tužilac, na kom objektu je konstatovan požar, kao i da je požar najverovatnije iniciran kvarom na električnim instalacijama ili električnom uređaju u centru požara, pri čemu navodi da nisu uočeni tragovi koji bi ukazali na eventualno drugi način iniciranja požara. Iz nalaza i mišljenja veštaka, Slobodana Neškovića, sudskog veštaka za oblast uzroka požara i havarija i oblast uzroci akcidenata i Glušica P. Branka, sudskog veštaka za oblast požari, eksplozije i havarije, utvrđeno je ispitivanjem skladištenih materijala, da materijali nemaju sklonost ka samoupali, da se opušak i užareni predmeti isključuju kao uzrok požara, da je materijale moguće upaliti otvorenim plamenom, da nije bilo nasilnog ulaska u magacin, da je u magacin imao video nadzor, da nije registrovano kretanje ljudi u objektu i da je požar nastao u prednjem delu magacina koji je koristio tužilac. Na osnovu nalaza i mišljenja ovih veštaka sud utvrđuje da je požar nastao kao posledica kvara na električnoj instalaciji u objektu magacina u centru požara, odnosno prednjem desnom delu magacina, pri čemu tačan uzrok kvara električne instalacije nije moguće utvrditi zbog razvoja požara i gašenja, kojim su tragovi uništeni. Iz iskaza svedoka, dalje je utvrđeno, da su tokom trajanja zakupa, pre nastanka požara iskakali osigurači u objektu, da je tuženi slao neko lice koje je zamenilo osigurače i da je to bilo u januaru 2018. godine.

Prvostepeni sud je prihvativši iskaz svedoka, AA, koji je 31.07.2018. godine poslednji izašao iz magacina oko 18,30 časova, utvrdio da je ovaj svedok poštujući proceduru obilaska i provere objekta, ugasio prekidače i svetlo u magacinu, proverio da li su aparati ugašeni, uključio alarm, zaključao vrata i spustio zaštitnu roletnu.

Visina nastale štete utvrđena je veštačenjem od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke u iznosu od 101.059.862,00 dinara od čega je tužilac od osiguravajućih društva naplatio štetu u iznosu od 68.661.356,05 dinara, tako da je visina nenadoknađene štete predmet tužbenog zahteva od 32.398.506,15 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeninčog stanja, prvostepeni sud je izveo zaključak da su stranke zasnovale obligaciono-pravni odnos po osnovu ugovora o zakupu, zaključenog 27.12.2023. godine, tužilac u svojstvu zakupca, a tuženi u svojstvu zakupodavca u smislu člana 567. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, da je tuženi imao zakonsku obavezu da predmet zakupa održava, pri čemu je članom 7. Ugovora o zakupu preuzeo obavezu da snosi troškove investicionog održavanja prostora i opreme, uz obavezu da prostor održava u stanju u kom se isti može koristiti u svrhu predviđenu Ugovorom o zakupu. Sud nalazi da tuženi nije postupio kao savesna ugovorna strana u smislu člana 12. i 18. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud utvrđuje da je do požara došlo zbog propusta tuženog, jer nije omogućio tužiocu da prostor koristi u ispravnom stanju u smislu člana 570. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud takođe zaključuje da je nesporno tuženi na zahtev tužioca vršio zamenu osigurača, ali da nije preduzeo radnje na utvrđivanju uzroka „iskakanja osigurača“ što je ukazivalo da postoji problem ne elektromreži. Na taj način, smatra prvostepeni sud, tuženi nije omogućio tužiocu nesmetano korišćenje zakupljenog prostora, obzirom da je nalazima veštaka utvrđeno da je uzrok požara kvar na električnim instalacijama. Visinu materijalne štete, prvostepeni sud utvrđuje veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke i obavezuje tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos.

Drugostepeni sud nalazi da prvostepeni sud nije dao jasne i valjane razloge, na osnovu kojih bi se na nesumnjiv način utvrdio uzrok požara i da odgovornost tuženog nije dokazana. Drugostepeni sud tvrdi da do zaključenja glavne rasrpave nije utvrđeno šta je uzrok požara i smatra da tuženi nije odgovoran, navodeći da tokom postupka nije dokazano da je „iskakanje osigurača“ dovelo do požara navodeći i da je tužilac angažovao treće lice koje je vršilo redovne kontrole električnih instalacija. Drugostepeni sud navodi da bi tužilac mogao da potražuje štetu, morao je da dokaže da je istu pretrpeo i da je ista u uzročno-posledičnoj vezi sa postupanjem, odnosno nepostupanjem tuženog, što po stanovištu drugostepenog suda tužilac nije dokazao. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku, odbio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tužioca na plaćanje troškova prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepena odluka doneta pogrešnom primenom materijlanog prava na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, te da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete, koju je pretrpeo usled požara u objektu tuženog na robi i opremi.

Tužilac svoj zahtev za naknadu štete zasniva na tvrdnji da je usled propusta tuženog da održava električnu instalaciju došlo do požara u objektu, koji je u svojstvu zakupodavca po osnovu Ugovora o zakupu zaključenog 27.03.2013. godine izdao tužiocu u svojstvu zakupca.

Tačkom 7.2. Ugovora je predviđena obaveza tuženog da snosi troškove investicionog održavanja prostora i opreme i obaveza da prostor održava u stanju u kojem se on može koristiti za svrhe predviđene Ugovorom. Tačkom 7.3. Ugovora zakupac se obavezao da će u slučaju eventualnih nepravilnosti u radu ili mogućih kvarova na instalacijama i uređenju, odmah obavestiti zakupodavca radi otklanjanja istih, a zakupodavac se obavezao da eventualno nastale nepravilnosti u radu ili moguće kvarove otkloni u najkraćem roku. Tužilac je tokom trajanja zakupa obaveštavao tuženog o pojedinim nedostacima, koju je tuženi otklanjao ili popravljao. Tužilac je tuženog obavestio i o „iskakanju osigurača“, nakon čega je tuženi poslao treće lice koje je zamenilo osigurače, ali uzrok „iskakanja osigurača“, od strane tuženog nije utvrđen. Iz nalaza i mišljenja veštaka, odnonosno zapisnika o veštačenju od 10.10.2018. godine koji je sačinio MUP-a Direkcije policije UKP, Nacionalni kriminalistički centar- odeljenje veštačenja koji je sačinjen izlaskom veštaka na mesto događaja, utvrđeno je da je požar najverovatnije iniciran kvarom na električnoj instalaciji ili električnom uređaju u centru požara koji je izbio u predmtnom objektu zakupa. U postupku obezbeđenja dokaza, veštaci Slobodan Nešković i Branko P. Glušica su zaključili i dali objašnjenje da je požar nastao kao posledica kvara na električnoj instalaciji magacina u centru požara, odnosno prednjem desnom delu magacina. O uzroku kvara električnih instalacija veštaci nisu mogli da se izjasne jer su tragovi uništeni prilikom gašenja požara. Iz navedenog jasno proizilazi da je uzrok nastanka požara kvar na električnoj instalacija u magacinu koji je predmet zakupa. Tačkom 7.2. Ugovora o zakupu tuženi je preuzeo obavezu investicionog održavanja objekta i opreme i obavezu da prostor održava u stanju u kom se može koristiti za svrhe predviđene ugovorom.

Članom 570. stav 1. ZOO je prepisano da je zakupodavac dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti popravke na njoj, dok prema stavu 3. navedene odredbe troškovi sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe padaju na teret zakupca.

Pod pojmom investicionog održavanja podrazumevaju se obimni radovi na poboljšanju kvaliteta objekta, što uključuje veće projekte poput zamene krovne konstrukcije, instalacija struje, vode, grejanja. Za razliku od tekućeg održavanja koje podrazumeva manje popravke i ulaganja, investiciono održavanje podrazumeva značajna i dugoročna ulaganja u objekat, čime se poboljšava kvalitet i vrednost objekta.

Održavanje električne instalacije i njena zamena u predmetu zakupa je svakako investiciono održavanje, koje je prema tački 7.2. Ugovora obaveza zakupodavca. Stoga je tuženi kao zakupodavac bio dužan da nakon „iskakanja osigurača“ u objektu utvrdi uzrok, a ne samo da otkloni posledicu – zameni osigurače, što se osnovano revizijom tužioca ističe.

Na osnovu nalaza veštaka nedvosmisleno je utvrđeno da je uzrok nastanka požara kvar ne električnoj instalaciji predmeta zakupa, a ne „iskakanje osigurača“, zbog čega je pogrešan zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao uzrok nastanka požara.

Tuženi je, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud imao i zakonsku i ugovornu obavezu da zakupljenu stvar održava u stanju podesnom za upotrebu, koju obavezu nije ispunio, odnosno propustio je da održava električne instalacije u ispravnom stanju tokom trajanja zakupa, što je uzrokovalo požar u predmetu zakupa, kojom prilikom je izgorela roba tužioca, čija vrednost je utvrđena ekonomsko finansijskim veštačenjem.

Netačan je navod drugostepenog suda da je tužilac angažovao treće pravno lice da vrši redovno održavanje električnih instalacija, obzirom da je prvostepeni sud na osnovu pisanog dokaza, Ugovora o vršenju poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara koji je zaključen dana 01.04.2018. godine utvrdio da je ovaj Ugovor tužilac zaključio sa Stc Avala ex i da je predmet ugovora vršenje usluga iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara, a ne kontrola i održavanje električnih instalacija u objektu.

Iz navedenog sledi da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da se ne zna uzrok nastanka požara i da tuženi nije mogao da spreči štetni događaj, nasuprot pravilnom zaključku prvostepenog suda da je uzrok požara kvar na električnim instalacijama u predmetu zakupa i da je tuženi nevršenjem svoje zakonske i ugovorne obaveze, investicionog održavanja – održavanja električnih instalacija na objektu, odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo, uvažavajući iznos isplate od strane osiguravajućeg društva i utvrđujući visinu štete ekonomsko finansijskim veštačenjem, uvažavajući iznos isplaćene štete od strane osiguravajućeg društva.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu odluku kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen a tuženi obavezan na plaćanje troškova parničnog postupka. U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu jedan izreke.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji dosuđeni su mu troškovi za sastav revizije u iznosu od 150.000,00 dinara, u skladu sa važećom AT, a kako je odlučeno u stavu dva izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković