Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu u kom je drugostepni sud potvrdio prvostepenu presudu u stavu I izreke, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident ističe povrede odredaba parničnog postupka pred prvostepenim sudom, kada prvostepeni sud nije uvažio molbu punomoćnika tuženog za odlaganje ročišta za glavnu raspravu. Takve povrede nisu predviđen revizijski razlog po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Isto se odnosi i na ukazivanje da drugostepeni sud nije izneo razloge za odluku, u suštinu na povredu odredaba parničnog posutpka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom posutpku. Svakako, prema razlozima iznetim u drugostepenoj presudi, ona nije zahvaćena takvim nedostacima u obrazloženju koji bi bili od značaja za pravilnost odluke, u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaključak je da je presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog posutpka koje se mogu isticati u revizijskom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, pravni prethodnik tužioca, kao davalac kredita i Voćar Lutka DOO Velika Župa, Prijepolje, kao korisnik kredita, zaključili su Ugovor o kratkoročnom kreditu broj 486/09 od 30.12.2009. godine, kojim je banka odobrila korisniku kredita iznos od 60.000.000,00 dinara, sa ugovorenom kamatom od 1,65% mesečno, koja je promenljiva i usklađuje se automatski sa kamatnom stopom koju banka utvrdi poslovnom politikom za ovu vrstu kredita. Korisnik kredita se obavezao da odmah po zaključenju ugovora plati banci jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u visini od 0,75% od iznosa odobrenog kredita, s tim da se na neblagovremeno plaćenu naknadu obračunava i plaća kamata. U članu 5. se korisnik kredita obavezao da preda banci na ime obezbeđenja urednog vraćanja kredita i plaćanja kamate i naknade 6 ovlašćenja za realizaciju naloga za naplatu, te jemstva Zanatstva DOO Prijepolje, NPCO DOO Beograd i jemstvo AA. Za korisnika kredita Ugovor je potpisao AA, ovde tuženi. Pravni prethodnik tužioca i tuženi kao jemac zaključili su Ugovor o jemstvu broj 486-3/09, kojim se jemac obavezao prema poveriocu da solidarno sa dužnikom ispuni punovažnu i dospelu obavezu dužnika Voćar Lutka DOO po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu broj 486/09 na iznos od 60.000.000,00 dinara, kao jemac platac. Prema članu 3, kao obezbeđenje plaćanja obaveza po osnovu Ugovora jemac predaje poveriocu dve blanko sopstvene menice serije AV 1708910 i AV 1708911 i ovlašćuje ga da ih popuni na iznos svih dospelih, a neizmirenih obaveza dužnika po ugovoru za čije izvršenje jemči. U članu 4. su ugovorne strane dogovorile da jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze dužnika.

Dana 23.03.2010. godine Voćar Lutka DOO i AA, kao založni dužnici, potpisali su založnu izjavu kojom bezuslovno dozvoljavaju da se na osnovu te izjave, a za dug Voćar Lutka DOO, koga zastupa ovde tuženi, izvrši upis založnog prava - izvršna vansudska hipoteka u korist pravnog prethodnika tužioca na nepokretnosti upisanoj u LN broj ... K.O. ... koju čini parcela broj .., zgrada I ... i na nepokretnosti upisanoj u LN broj .. K.O. ..., a radi obezbeđenja novčanog potraživanja po osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu broj 486/09 od 30.12.2009. godine. Iz rešenja Privrednog suda u Užicu broj St. 17/2012 od 08.06.2012. godine, utvrđeno je da je potvrđeno usvajanje UPPR stečajnog dužnika Voćar Lutka DOO od 06.04.2012. godine, koje rešenje je postalo pravosnažno 16.07.2012. godine, a tim UPPR-om je tužilac svrstan u prvu klasu - razlučni poverioci sa založnim pravom, sa iznosom potraživanja od 74.130.441,98 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Užicu St. br. 24/14 od 14.06.2016. godine otvoren je postupak stečaja nad Voćar Lutka DOO. Dana 19.08.2016. godine tužilac je u postupku stečaja St. 24/2014 podneo prijavu potraživanja na ukupan iznos od 130.000.383,36 dinara, od čega za kredit u dinarima 74.130.441,98 dinara, za redovnu kamatu 14.643.368,08 dinara i za zateznu kamatu 41.226.573,30 dinara, a po osnovu UPPR od 06.04.2012. godine, založne izjave overene u Osnovnom sudu u Prijepolju broj Ov. 960/2010 od 24.03.2010. godine i izvoda iz poslovnih knjiga obaveza Voćar Lutka DOO u stečaju na dan 14.06.2016. godine. Privredni sud u Užicu doneo je Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja St. 24/2014 od 03.02.2017. godine, kojom je utvrđeno potraživanje tužioca kao razlučnog poverioca u iznosu od 107.639.260,69 dinara po osnovu hipoteke na poslovno - stambenom objektu na parceli broj .., upisanoj u LN broj ... K.O. .... Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, vlasnik zgrade na parceli broj .. je Voćar Lutka DOO, koji je i korisnik zenljišta. Osporeno je potraživanje i pravo odvojenog namirenja tužioca po osnovu hipoteke na istom objektu u iznosu od 22.361.122,67 dinara. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Užicu broj St. 24/2014 od 12.06.2017. godine, potvrđeno je usvajanje plana reorganizacije podnetog od strane ovde tuženog dana 10.11.2016. godine, koji je uređen 26.12.2016. godine. Plan je u primeni od 28.03.2018. godine. Dana 08.03.2018. godine tužilac je popunio menicu izdatu od strane tuženog dana 30.12.2009. godine serija AV 1708910 na iznos od 115.482.027,49 dinara sa naznakom „bez izveštaja, bez protesta“. Dana 14.04.2018. godine ovde tuženi je, legitimišući se kao osnivač i vlasnik Voćar Lutka DOO, tužiocu uputio zahtev za postupanje kao razlučnog poverioca po planu reorganizacije, izjavio da su se stekli uslovi za njegovo namirenje, te da se tužilac podnese zahtev katastru radi upisa kao vlasnik. Rešenjem St. 24/2014 od 12.04.2018. godine Privrednog suda u Užicu obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Voćar Lutka DOO u stečaju. U uređenom planu reorganizacije Voćar Lutka DOO u stečaju od 23.12.2016. godine tužilac je svrstan u prvu klasu - razlučni poverioci, poverioci čija su potraživanja obezbeđena hipotekom, sa ukupnim iznosom duga od 107.639.260,69 dinara, od čega za glavni dug 74.130.441,98 dinara, a za zateznu kamatu 33.508.818,71 dinara. Za izmirenje obaveza prema tužiocu planiran je prenos prava vlasništva na robnoj kući u ..., objekat evidentiran u LN broj ... K.O. ... na parceli broj .. . upisan kao nepokretnost u izgradnji, čiji je investitor Voćar Lutka DOO. Prema planu, izmirenje obaveza će biti izvršeno prenosom prava vlasništva bez tereta na nepokretnostima ili delu nepokretnosti koje su bile obezbeđene po osnovu upisane hipoteke, sa učešćem u vlasništvu koje je proporcionalno odnosu njihovih potraživanja i to ovde tužilac 99,77% (udeo od 9977/10000) i Banka Intesa AD 0,23% (udeo od 23/10000). Poverioci stiču pravo da se obrate nadležnom katastru radi upisa nepokretnosti u svoje vlasništvo, na osnovu ovog plana reorganizacije, a stečajni dužnik je saglasan da se u nadležnim katastrima nepokretnosti razlučni poverioci mogu upisati kao vlasnici, odnosno suvlasnici bez posebne saglasnosti i prisustva stečajnog dužnika. Dana 03.07.2019. godine tužilac i Voćar Lutka DOO su sačinili i potpisali zapisnik o ulasku u posed, u kojem je konstatovano da je izvršena primopredaja poseda, odnosno ulazak u posed nepokretnosti u ..., a koja nepokretnost je UPPR-om predviđena da služi za namirenje potraživanja tužioca koje je mu je svrstano u prvu klasu u UPPR-u. Na okolnost visine preostalog duga prema tužiocu sprovedeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, a prvostepeni sud je za svoju odluku prihvatio varijantu nalaza koja uzima u obzir datum od kojeg počinje primena plana reorganizacije i umanjenje za izmireni dug po planu reorganizacije, tako da na dan 28.03.2018. godine preostala glavnica duga iznosi 11.097.004,06 dinara, s tim da je, imajući u vidu način na koji je tužilac postavio tužbeni zahtev jer je za period pre veštačenja potraživao uglavničenu kamatu, dok je na glavnicu duga kamatu potraživao od 10.06.2020. godine do isplate, a da bi mogao odlučiti o svim zahtevima tužbe, sud uzeo u obzir i iskazani dug na dan veštačenja, 01.06.2020. godine, na koji dan ukupan dug iznosi 13.679.296,17 dinara, od čega za glavnicu 11.097.004,06 dinara i kamatu 2.582.292,11 dinara. U skladu sa planom reorganizacije i stupanjem tužioca u posed nepokretnosti izmiren je dug u iznosu od 107.639.260,69 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava i to članova 997, 998, 1004. stav 3, 1007. stav 2, 262. stav 1 i 277. Zakona o obligacionim odnosima, doneo odluku kao u stavu I izreke pobijane presude i obavezao tuženog da tužiocu isplati preostali iznos dugovanja umanjen za iznos izmirenog potraživanja kroz plan reorganizacije za koji iznos je u stavu II odbio tužbeni zahtev, a razloge prvostepenog suda u celosti je prihvatio drugostepeni sud.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili napred citirane odredbe materijalnog prava kada su zaključili da postoji obaveza na strani tuženog da tužiocu isplati iznos od 11.097.004,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.06.2020. godine do isplate, i iznos od 2.582.292,11 dinara.

Iz činjenica utvrđenih u ovoj parnici pravni prethodnik tužioca je sa Voćar Lutka DOO zaključio Ugovor o kratkoročnom kreditu, a tuženi je jemac platac za obaveze korisnika kredita po istom. Nad Voćar Lutka DOO je usvojen plan reorganizacije u 2012. godini, ali kako isti nije sprovođen, pokrenut je stečajni postupak u kojem je tužilac prijavio svoje potraživanje i isto mu je delimično priznato, da bi zatim bio usvojen plan reorganizacije, čije usvajanje je pravnosnažno potvrđeno 15.03.2018. godine. Planom je tužilac svrastan u prvu klasu-razlučni poverioci, poverioci čija su potraživanja obezbeđena hipotekom, sa ukupnim iznosom duga od 107.639.260,69 dinara, od čega glavni dug 74.130.441,98 dinara, a za zateznu kamatu 33.508.818,71 dinara. Za izmirenje obaveze prema tužiocu je planiran prenos vlasništva na robnoj kući u ..., objekat evidentiran u LN broj ... K.O. ... na parceli broj .., upisan kao nepokretnost u izgradnji, čiji je investitor Voćar Lutka DOO, sa učešćem u vlasništvu tužioca 99,77 % ( udeo od 9977/10000). Tužilac je stupio u posed nepokretnosti definisanih u planu, na koji način je došlo do izmirenja duga u visini od 107.639.260,69 dinara. Na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja, prvostepeni sud je uzimajući u obzir umanjenje za izmireni dug po planu reorganizacije, utvrdio da na dan 28.03.2018. godine preostala glavnica duga duga iznosi 11.097.004,06 dinara, i za kamatu 2.582.292,11 dinara.

Iznete činjenice deo su utvrđenog činjeničnog stanja, pa navodi revidenta kojim iste činjenice pobija, nisu dozvoljeni revizijski razlozi u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Revident osporava pravilnost pravnosnažne presude pozivom na odredbu člana 1007. stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, navodeći da tužilac jeste prijavio potraživanje prema dužniku u stečaju, ali o tome nije obavestio ovde tuženog, zbog čega je odgovoran za štetu koju tuženi trpi kao jemac.

Navod revidenta je bez značaja za odluku o tužbenom zahtevu. Navedenom odredbom predviđeno je pravo jemca da naknadi od poverioca onu štetu koju trpi zato što ga poverilac nije obavestio da je prijavio u stečaju potraživanje prema glavnom dužniku. Izostanak takvog obaveštenja nije od značaja za postojanje prava poverioca da od jemca platca namiri preostalo potraživanje, po odredbi člana 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Nadalje, revident ističe da tržišna vrednost objekta koji je prenet poveriocu radi namirenja potraživanja premašuje utvrđenu obavezu glavnog dužnika u stečaju od 107.639.260,69 dinara za 11.004.740,00 dinara. Međutim, utvrđeno je da je prenosom i predajom nepokretnosti u posed tužiocu izmireno samo potraživanje u iznosu od 107.639.260,69 dinara, te jemac platac, ovde tuženi, odgovara tužiocu kao poveriocu za preostali deo potraživanja koji nije namiren. Prema tako utvrđenom činjeničnom stanju, osnovano je tuženi obavezan da po osnovu jemstva isplati tužiocu preostalo, nenamireno potraživanje po ugovoru o kreditu, saglasno odredbi člana 1004. stav 3. i člana 1007. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je predmet dosuđene obaveze preostalo potraživanje, nenamireno u stečaju nad glavnim dužnikom, to nema presuđene stvari, te je takav prigovor tuženog neosnovan. Plan reorganizacije stečajnog dužnika jeste izvršna isprava, ali njome se uređuju obaveze stečajnog dužnika, a prema odredbi člana 1007. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, smanjenje obaveze glavnog dužnika u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlači sa sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze u meri u kojoj je ostala nenamirena.

Obaveza tuženog proizilazi iz njegovog svojstva jemca platca za obaveze glavnog dužnika iz ugovora o kreditu zaključenog sa tužiocem, pa su bez značaja navodi revizije o manjkavostima menice koju je tužilac popunio i o zastarelosti meničnog zahteva.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković