Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i izraženi kroz efektivnu kamatnu stopu. U situaciji u kojoj je tuženi postupio na opisani način, odnosno imajući u vidu da je tužiocu data opšta ponuda za zaključenje ugovora o predmetnim kreditnim sredstvima, koja u svemu ispunjava uslove propisane odredbom člana 33. Zakona o obligacionim odnosima, to nema povrede pravnog stava. Naime, u članu 1. ugovora navedeno je da se ovaj ugovor zaključuje u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o uslovima za subvencionisanje kamata za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava i izvoznih poslova u 2012. godini. Navedenom uredbom su propisani kako procenat jednokratne naknade za obradu kredita, tako i drugi uslovi koji se odnose na mogućnost dobijanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava i izvoznih poslova u 2012. godini kojima se određuju iznosi namenjeni za kreditiranje preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, način plasiranja i vraćanja tih sredstava, te uslovi za subvencionisane kamate i takvi uslovi nisu u koliziji sa pravnim standardom koji se tiče savesnosti i poštenja za zaključenje ugovora o kreditu. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nije od uticaja pozivanje tužioca na odluke revizijskog suda, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse, jer je činjenično stanje u postupcima na koje se poziva drugačije utvrđeno u odnosu na činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23-dr. zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 19.03.2024. godine, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova. Vrednost predmeta spora iznosi 86.099,55 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postuku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković