.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 67/2023
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Dragane Marinković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Privredno društvo za proizvodnju, promet, usluge i spoljnu trgovinu „VOĆKA“ DOO Stopanja, čiji je punomoćnik Časlav Anđelković, advokat u ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 500 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 9327/2021 od 02.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23. februara 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 9327/2021 od 02.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 9327/2021 od 02.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 9327/2021 od 02.11.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Kraljevu 8P 499/2021 od 31.08.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava odredba člana 5. stav 1. Ugovora o okvirnom obnovljivom kratkoročnom kreditu broj ... od ...2008. godine, koji je zaključen između tužioca i tužene, a koja glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da pre puštanja prve tranše kredita u tečaj, jednokratno plati banci naknadu za obradu zahteva u visini od 0,5% od odobrenog iznosa kredita u dinarskoj protivvrednosti po važećem srednjem kursu NBS na dan odobrenja kredita“, i zahtev da se obaveže tužena na isplatu iznosa od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj sa kamatom od 27.10.2008. godine do 24.12.2012. godine po stopi propisanoj Zakonom o visini zakonske zatezne kamate, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara kao i da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 37.876,00 dinara.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Revizijom tužilac ukazuje na nužnost postojanja ponude u predugovornoj fazi, dok je u konkretnoj parnici navode tužbe zasnovao na navodima da spornom odredbom ugovora nije jasno definisano koji su to stvarni troškovi koje je tužena imala za obradu i administriranje kredita i zašto se vezuju za iznos kredita, kao i na okolnosti da su navedenim postupanjem narušena osnovna načela obligacionih odnosa, na kojim razlozima je i zasnovana drugostepena presuda.
Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odnosno izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja i isplate stečenog bez osnova podneta je dana 23.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost iznosa od 500 evra.
Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, revizija tužilje nije dozvoljena, po odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
