Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je preinačena prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete – izgubljene dobiti isplati 526.126,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2022. godine do isplate. Naime, drugostepeni sud smatra da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca na ime naknade štete u vidu izgubljene dobiti imajući u vidu odredbu člana 82. stav 3. tačka 7. Zakona o poštanskim uslugama, kojom je propisano da je za prouzrokovanu štetu, koja je nastala u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, poštanski operator dužan da korisniku isplati naknadu štete i to za prekoračenje roka za uručenje registrovane poštanske pošiljke – trostruki iznos naplaćene poštarine, te odredbu člana 82. stav 4. istog zakona, kojom je propisano da se indirektna šteta ili izmakla dobit ne uzima u obzir prilikom obračuna naknade štete. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava na koju u vezi sa tim revident ukazuje nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Revident ne ukazuje ni na jednu odluku suda kojom bi bilo drugačije odlučeno u odnosu na konkretnu odluku, a u predmetu u kojem bi se radilo o istoj ili sličanoj činjenično-pravnoj situaciji. U pogledu odluke o troškovima postupka, koju revident takođe pobija revizijom, Vrhovni sud ukazuje da se obračun troškova vrši u svakoj parnici pojedinačno.

Stoga, nema potrebe da se u reviziji povodom troškova postupka ujednačava sudska praksa imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova. U tom pogledu, nema potrebe ni za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 467. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – dr. zakon), ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Prema odredbi čl. 479. stav 6. istog zakona, u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 480. stav 2. istog zakona propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – dr. zakon) u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 24.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 526.162,05 dinara.

U konkretnom slučaju radi se očigledno o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Pri tom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

U pogledu dela odluke o troškovima, koji se takođe pobija revizijom, Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Imajući u vidu da se revizijom napada i odluka o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija tužioca izjavljena protiv ove vrste odluke – kojom je odlučeno o traženju koje se ne uzima u obzir prilikom opredeljenja vrednosti predmeta spora, nije dozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP s obzirom da je drugostepeni sud preinačio odluku o troškovima postupka, koji se ne uzimaju u obzir prilikom opredeljenja vrednosti predmeta spora u smislu člana 28. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković