.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 731/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Ladeveta DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Maja Kovačević, advokat u ..., protiv tuženog Generali osiguranje Srbija ADO Beograd, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetović, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1415/21 od 02.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03. novembra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1415/21 od 02.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1415/21 od 02.02.2022. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 12P 929/2020 od 08.12.2020. godine, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.08.2020. godine do isplate, kao i da tužiocu isplati iznos od 31.200,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos troškova počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 1415/21 od 02.02.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tuženog i predložio odbacivanje odnosno odbijanje revizije. Troškove za sastav odgovora na reviziju i takse za odgovor na reviziju je tražio.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu troškova koje je tužilac imao u vezi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila od strane stručnog lica, i to na način koji nije u suprotnosti sa aktuelnom sudskom praksom. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane sudova u donošenju zaključka u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. Materijalno pravo na koje revident ukazuje, kojim je uređen institut naknade štete i u vezi s tim podnošenja odštetnog zahteva ne iziskuje novo tumačenje prava, ujednačavanje sudske prakse, niti razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 23.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP i to s obzirom da tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, a u pogledu tužioca ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
