Drugotuženi je dostavio odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je opredeljeno zahtevao.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, pravnosnažnim i izvršnim zaključkom o troškovima postupka Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Gradske Opštine Palilula UP 355-562/2011 od 02.11.2011. godine, ispravljenim zaključkom UP 355-562/11 od 02.07.2011. godine, društvo DSD GROUP DOO Beograd obavezano je da na ime troškova prinudnog izvršenja (uklanjanja preko drugog lica), po rešenju Odeljenja za inspekcijske poslove od 24.03.2011. godine, plati iznos od 16.166,00 dinara. Kako DSD GROUP DOO Beograd nije postupio po navedenom zaključku tužilac je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenuo izvršni postupak protiv tog pravnog lica, radi naplate iznosa od 16.166,00 dinara sa pripadajućom kamatom, pa je Prvi osnovni sud doneo rešenje o izvršenju I 42651/12 i obavezo preduzeće da naknadi troškove izvršenja u iznosu od 6.000,00 dinara. Zaključkom Prvog osnovnog suda u Beogradu I 42651/12 od 21.05.2019. godine naloženo je tužiocu, kao i izvršnom poveriocu, da uplati na račun suda iznos od 420,00 dinara na ime predujma troškova izvršenja. Izvršni postupak je prekinut usled pokretanja prinudne likvidacije nad privrednim društvom DSD GROUP DOO Beograd. Rešenjem Agencije za privredne regitre BDSL 35137/2019 od 28.08.2019. godine preduzeće je brisano iz registra privrednih subjekata, a na dan brisanja članovi su bili tuženi sa udelom od po 50 %.

Na osnovu odredbe člana 548. Zakona o privrednim društvima nižestepeni sudovi nalaze da je zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi, kao kontrolni članovi, da izmire dugovanje preduzeća koje je prestalo prinudnom likvidacijom neosnovan. Obrazlažu da na dan brisanja u registru ne postoje podaci o članovima koji su posedovali najmanje 51 % udela, odnosno koji bi bili pasivno legitimisani.

Vrhovni sud ne prihvata izraženi materijalnopravni zaključak nižestepenih sudova.

Prema članu 62. stav 3, 4. i 5. Zakona o privrednim društvima, većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koje sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50 % prava glasa u društvu. Kontrola u smislu ovog člana podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, da samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugih lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora. Smatra se da je određeno lice kontrolni član uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva. Prema članu 211. Zakona o privrednim društvima, skupština društva sa ograničenom odgovornošću donosi odluke obično većinom glasova prisutnih članova koji imaju prava glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova. Zakonom je predviđeno u kojim slučajevima skupština odlučuje većinom od 2/3 ukupnog broja glasova svih članova, s tim što se i u ovim slučajevima osnivačkim aktom može predvideti i druga većina za donošenje odluke, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Prema odredbi člana 548. navedenog propisa imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine iz stava 1. ovog člana. Izuzetno iz stava 2. ovog člana kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 3. ovog člana zastarevaju u roku od 3 godine od dana brisanja društva iz registra.

Polazeći od navedenih odredbi može se zaključiti da u situaciji kada svaki od udeličara ima po 50 % u društvu, oni po pravilu zajednički deluju jer se odluke donose običnom većinom glasova, što u takvoj situaciji znači saglasnošću volja oba člana. Kontrola podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica da samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajedno deluju vrši kontrolni uticaj na poslovanje društva putem učešća u osnovnom kapitalu, što bi se moglo primeniti i na konkretnu situaciju, obzirom da oba tužena imaju po 50 % udela u društvu. Kako zakon izričito predviđa da se odluke u društvu sa ograničenom odgovornošću donose običnom većinom glasova, to u takvoj situaciji primenom pravila o teretu dokazivanja na tuženima bio teret dokazivanja da između njih, ustvari, ne postoji zajedničko delovanje, a samim tim ni kontrola nad privrednim društvom.

Drugotuženi je u podnesku od 06.09.2022. godine tvrdio da nije imao svojstvo kontrolnog člana, da je sve odluke donosio samostalno i isključivo AA, da, štaviše, drugotuženi ne živi u Srbiji a na iste okolnosti predložio je saslušanje tuženih. Kako je na tuženima teret dokazivanja da između njih ne postoji zajedničko delovanje a samim tim ni kontrola, kako su na tu okolnost predloženi dokazi a prvostepeni sud, pogrešno nalazeći da udeo od po 50 % isključuje mogućnost kontrolnog uticaja nije razjasnio bitne činjenice, odluka je morala biti ukinuta, pa je Vrhovni sud primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku razjasniće se ključna činjenica, a to je da li su tuženi zajednički delovali ili ne, i u vezi sa tim odlučiti o tužbenom zahtevu imajući u vidu primedbu iz ovog rešenja.

Kako je ukinuta odluka o glavnoj stvari, to je morala biti ukinuta i odluka o troškovima, kako bi se o njima odlučilo konačnom odlukom.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Đurica s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković