.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 75/2025
18.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca IGMIN OIL DOO Beograd - u stečaju, čiji je punomoćnik Marko Glišić, advokat u ..., protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE – Ministarstvo finansija – Poreska uprava Filijala A Centar, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 2.754.491,13 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 999/24 od 23.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 999/24 od 23.10.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5120/23 od 29.11.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu iznosa od 2.754.491,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.01.2021. godine do isplate i obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženoj iznos od 307.125,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 999/24 od 23.10.2024. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 2.754.491,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.01.2021. godine do isplate i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 553.624,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje u iznosu od 2.754.491,13 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe odgovara protivvrednosti 23.429 evra.
Kako se, u skladu sa citiranom odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku predmetni spor svrstava u sporove male vrednosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku zaključio da revizija nije dozvoljena.
Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda u pobijanom delu preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema napred navedenom, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. Zakona o parničnom postupku doneo odluku u stavu prvom izreke.
Odluku u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo po odredbi člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer troškovi povodom odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
