Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, preduzetnika, trgovinska radnja BB, ..., ..., čiji je punomoćnik Srđan Marić, advokat u ..., protiv tuženog Bansa Intesa AD Beograd, ul. Milentija Popovića br.7b, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11 Pž 6927/2021 od 24.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29. juna 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11 Pž 6927/2021 od 24.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 11 Pž 6927/2021 od 24.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu 2 P 742/2021 od 23.04.2021. godine, u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava tačka br. 3.5 (u tabeli označeno kao naknada banke fiksna 10.000,00 dinara) Obaveznih elemenata ugovora o kreditu broj ... od 26.12.2018. godine. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.12.2018. godine do isplate. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 27.300,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 11 Pž 6927/2021 od 24.02.2022. godine preinačena je prvostepena presuda i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništava tačka br. 3.5 Obaveznih elemenata ugovora o kreditu broj ... od 26.12.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.12.2018. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.800.00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. U slučaju kada je utvrđeno da je tužena banka postupala u skladu sa tada važećim aktima Narodne banke Srbije i upoznala tužioca sa svim bitnim elementima ugovora o kreditu, računajući i troškove koje je dužan da snosi prilikom realizacije samog ugovora, a pri tom nije imala obavezu da obrazlaže strukturu i mehanizam obračuna ugovorenih troškova kredita, to se onda ne može govoriti o ništavosti sporne ugovorne odredbe, niti o nesavesnom postupanju banke. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 27.01.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a u stavu 3. istog člana, da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. istog člana. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, iz razloga što je u sporovima male vrednosti revizija isključena izričitom zakonskom odredbom, a zbog prirode spora, pa nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić