Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca: AA, BB, VV, GG, DD, i dr. a koje sve zastupa Vasić Miroslav, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije- Ministarstva privrede - Registar akcija i udela, Beograd, koga zastupa Državno javno pravobranilaštvo, radi utvrđenja prava svojine na akcijama, naknade štete i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1719/23 od 16.05.2024. godine, u sednici održanoj dana 12.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1719/23 od 16.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1719/23 od 16.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5024/2019 od 20.10.2022. godine, u stavu ІІ izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi pravo svojine na akcijama privrednog subjekta „Tehnohemija“ AD Beograd. U stavu III izreke, odbačena je tužba tužilaca u delu da je tuženi dužan da trpi da se tužiocima upiše pravo svojine na akcijama u Centralnom registru hartija od vrednosti pod pretnjom izvršenja i da se naloži Centralnom registru hartija od vrednosti da upiše pravo svojine tužilaca na akcijama privrednog subjekta „Tehnohemija“ AD Beograd iz stava ІІ izreke presude, u odgovarajući registar. U stavu IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu da se obaveže tuženi da tužiocima kao titularima prava svojine na akcijama privrednog subjekta „Tehnohemija“ AD Beograd, na ime naknade štete i sticanja bez osnova, isplati novčani iznos adekvatan vrednosti predmetnih akcija i to u vrednosti taksativno navedenoj za svakog tužioca u istom stavu, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, do isplate. U stavu V izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 127.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1719/23 od 16.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, pa je potvrđena prvostepena presuda u stavovima II, III, IV i V izreke.

Protiv drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepenim presudama pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, bliže opisan u stavu prvom obrazloženja ovog rešenja. Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim akcijama je neosnovan iz razloga što tužioci traže da se utvrdi da su titulari prava svojine na akcijama koje su prodate trećem licu, pa je tužba pogrešno usmerena prema tuženom. Osim toga, tužioci nisu osporavali vrednost i strukturu kapitala utvrđenu rešenjem Agencije br. 867/91-2 od 01.12.1995. godine. Navedenim rešenjem je Republička Agencija za procenu vrednosti kapitala, u postupku kontrole vrednosti društvenog kapitala i ispravnosti izvršene revalorizacije, na osnovu člana 3. Zakona o Republičkoj agenciji za procenu vrednosti kapitala („Sl. glasnik RS", br. 45/91 i 71/94), člana 34.a stav 9, u vezi stava 7. Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine („Sl. glasnik RS", br. 48/91, 75/91 i 51/94) i člana 202. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SFRJ", br. 47/86 i „Sl. list SRJ", br. 24/94), verifikovala vrednost društvenog kapitala d.d. „Tehnohemija“ Beograd sa strukturom bliže opisanom u samom rešenju. Protiv ovog rešenja nije bila dozvoljena žalba, ali su društvo i vlasnici deonica imali pravo podnošenja tužbe u upravnom sporu pred privrednim sudom, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Kako to nisu učinili, drugostepeni sud zaključuje da tužioci ne mogu sada u sudskom postupku osporavati vrednost društvenog kapitala. Dalje, tužba je odbačena u delu u kome se traži utvrđenje da će presuda služiti kao osnov Centralnom registru i da se istom naloži da na osnovu presude izvrši registraciju jer se ne radi o tužbenom zahtevu u smislu čl.192. i 355. Zakona o parničnom postupku. U pogledu eventualnog tužbenog zahteva za naknadu štete i isplatu stečenog bez osnova, polazeći od člana 155. i 210. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi nalaze da je isti neosnovan budući da nisu ispunjeni uslovi koji se tiču protivpravnog postupanja tuženog i uzročno-posledične veze između takvog postupanja i štete koju tužioci u ovom sporu potražuju, te da tužioci nisu dokazali da su navedene radnje preduzete od strane tuženog, niti su radnje koje je preduzimalo ministarstvo, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja iz člana 7. Zakona o privatizaciji, bile u bilo kakvoj uzročnoj vezi sa utvrđivanjem prava svojine tužilaca na akcije ovog privrednog subjekta. Takođe, Ministarstvo privrede sprovodi postupak privatizacije subjekta „Tehnohemija“ a.d. Beograd u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, pa je tako zaključilo i Ugovor o prenosu kapitala sa „SCOM“ DOO Feketić, te u konkretnoj situaciji nema prelaska imovine tužilaca u imovinu tuženog bez pravnog odnosa.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tužilaca svode se, suštinski, na ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje usled pogrešne ocene dokaza, pa nisu relevantni i ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije. Takođe, ukazivanje na bitne povrede odredaba iz čl. 374. stav 2. tač. 12. Zakona o parničnom postupku ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Osim toga, tužioci nisu dostavili nijednu sudsku odluku koja bi ukazivala na neujednačenost sudske prakse u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, a takođe ne radi se o pitanju od opšteg interesa, niti pitanju u interesu ravnopravnosti građana. Nema potrebe ni za novim tumačenjem prava. Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS 72/11... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su podneli tužbu dana 17.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela u konkretnom slučaju iznosi 9.576.000,00 dinara.

Vrednost predmeta spora pravnosnažne drugostepene odluke, koja se pobija revizijom je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa u ovom privrednom sporu. To su razlozi zbog kojih revizija tužilaca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković