U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurice i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije - Ministarstva odbrane - Generalštaba Vojske Srbije- Kopnene vojske - Tehničko remontnog zavoda „ČAČAK“, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, protiv tuženog Preduzeća „PATRIMONS AUTOMOTIV“ d.o.o, Beograd, čiji je punomoćnik Srđan Lakićević, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 4.569.022,03 dinara, u postupku odlučivanja o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1511/24 od 24.10.2024. godine, u sednici veća održanoj 25.12.2025. godine doneo je:

P R E S U D U

DELIMIČNO SE ODBIJA kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv stava dva presude Privrednog apelacionog suda Pž 1511/24 od 24.10.2024. godine u delu u kome je delimično usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine u delu stava jedan izreke kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 470.346,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine do isplate, tako što je odbijen tužbeni zahtev za navedeni iznos.

DELIMIČNO SE PREINAČAVA presuda Privrednog apelacionog suda Pž 1511/24 od 24.10.2024. godine u delu stava dva u kome je delimično usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine u delu stava jedan tako što je odbijen tužbeni zahtev za iznos od 1.588.755,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 14.192,78 dinara, pa se presuđuje

DELIMIČNO SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine u delu stava jedan u kome je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati iznos od 1.588.755,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine do isplate i u stavu dva izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu isplati troškove revizijskog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine u stavu 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu, po osnovu naknade štete, isplati iznos od 4.569.022,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2019. godine (kao dana podnošenja tužbe) do isplate. Odlukom u stavu 2. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova postupka, plati iznos od 641.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1511/24 od 24.10.2024. godine u stavu 1.izreke delimično je odbijena kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine, u delu stava 1. izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 2.509.920,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2019. godine do isplate. U stavu 2. izreke delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Privrednog suda u Čačku P 265/23 od 05.12.2023. godine, u delu stava 1. izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 2.059.102,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2019. godine do isplate i u stavu 2. izreke i presuđeno da se odbija zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 2.059.102,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2019. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 14.192,78 dinara, na ime naknade troškova prvostepenog postupka. U stavu tri izreke obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 30.375,00 dinara, na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava 2. i 3. izreke pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, parnične stranke su zaključile Ugovor pov. br. 22/14 od 24.09.2014. godine, kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči rezervne delove za motor D-12A- 525 za tegljač MAZ- 537, u količinama i po vrstama prema specifikaciji br. 5184, u prilogu ugovora po kome je tužilac platio kupoprodajnu cenu u ukupnom iznosu od 2.509.920,00 dinara. Dana 27.11.2014. godine, tuženi je isporučio tužiocu po otpremnici br. 2187, sporne radilice i zamajce, ali nije u skladu sa obavezom iz čl. 2 ugovora dostavio pasoš uparenosti, zbog čega je tužilac ostavio tuženom naknadni rok za ispunjenje obaveze. Konačan kvalitativni i kvantitativni pregled isporučenih dobara izvršen je 15.09.2015. godine saglasno čl. 7. ugovora, pa je počev od navedenog datuma, počeo da teče garantni rok od 12 meseci saglasno čl. 6. ugovora. Dana 19.10.2015. godine, tužilac je izvršio ispitivanje radilice br. 90325/76700 i zamajca br. 80254/174684, kada je došlo do prve havarije motora, nakon čega se obratio tuženom zahtevom da se izvrši ispitivanje svih isporučenih sklopova, odnosno radilica i zamajaca. Ispitivanje je obavljeno u preduzeću RoTech EI doo Beograd, o čemu je sastavljen izveštaj od 16.03.2016. godine. Navedeno privredno društvo je izvršilo i doradu na radilicama i zamajcima, što je konstatovano u izveštaju od 06.06.2016. godine. Tuženi je dao saglasnost na navedena ispitivanja i doradu, kao i da snosi troškove istih.

Tužilac se više puta obraćao tuženom radi postupanja po reklamaciji i povodom istog urgirao za postupnje i to dopisima od 30.03.2017, 19.06.2017, 18.08.2017, 01.12.2017. godine, a na osnovu sadržine dopisa br. 1636-12/17 od 26.07.2018. godine, prvostepeni sud je utvrdio da tuženi nije postupio po reklamaciji i zahtevima tužioca za otklanjanje nedostaka.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka mašinske struke od 16.10.2020. godine, prvostepeni sud je utvrdio da su havarije koje su nastale tokom ispitivanja motora D 12A-527, ugradnjom radilica br. 90325/7600 i zamajca br. 80254/74684, kao i radilice br. 11682/17445 i zamajca br. 23645/17817 u vozilo MAZ-537, nastale usled propusta tuženog, a da je tužilac ispitivanje predmetnog motora obavljao profesionalno i uz poštovanje svih protokola i preporuka proizvođača, kao i da su predmetne radilice i zamajci već korišćeni delovi.

Ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo u meri u kojoj je došlo do umanjenja njegove imovine, pri čemu je visinu štete utvrdio prema, među strankama nespornoj, fakturisanoj vrednosti radilica i zamajaca koje je tuženi isporučio tužiocu u iznosu od 2.509.920,00 dinara i u visini štete prema izveštaju komisije tužioca od 19.02.2019. godine u iznosu od 1.588.755,00 dinara i u iznosu od 470.346,00 dinara, prema izveštaju komisije tužioca od 19.07.2017. godine.

Ocenjujući prigovor zastarelosti za iznos od 2.509.920,00 dinara, prvostepeni sud nalazi da je isti neosnovan, jer nije protekao objektivni rok zastarelosti iz člana 376. ZOO, budući da od datuma izvršene isporuke pa do dana utuženja nije protekao rok od 5 godina, pa tim pre ni od dana nastanka štete, kao ni subjektivni rok od 3 godine, jer do dana podnošenja tužbe nije okončan postupak po reklamaciji odbijanjem iste od strane tuženog, kada bi tužilac sazna za štetu. U odnosu na potraživanje za štetu u iznosu od 470.346,54 dinara i u iznosu od 1.588.755,00 dinara, prvostepeni sud nalazi da se početak roka zastarelosti vezuje za sastavljanje izveštaja komisije tužioca od 19.07.2017. godine i 19.02.2019. godine, a koji nije protekao do dana utuženja 11.04.2019. godine.

Drugostepeni sud je stava da je odluka prvostepenog suda u delu u kome je tuženi obavezan da tužiocu vrati isplaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene komplete zamajaca i radilica pravilna. Navedeno sa razloga jer je utvrđeno da je tuženi isporučio tužiocu 3 kompleta radilica i zamajaca koji su imali nedostatke, da je tužilac blagovremeno istakao prigovor materijalnih nedostataka isporučenih kompleta u garantnom roku, pri čemu tuženi, kao prodavac, po zahtevu tužioca nije izvršio ni opravku ni zamenu stvari u razumnom roku. Podnošenjem tužbe sa zahtevom za vraćanje kupoprodajne cene, drugostepeni sud nalazi da je tužilac opravdano raskinuo ugovor, pa je osnovan zahtev za vraćanje isplaćene kupoprodajne cene, sa pripadajućom zateznom kamatom, primenom člana 124. i 132. stav 2. i 5. Zakona o obligacionim odnosima.

U odnosu na preostali deo tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu štete u visini od 1.588.755,00 dinara i 470.346,00 dinara, koji predstavljaju štetu/havariju koju je utvrdio tužilac, drugostepeni sud nalazi da na utvrđeno činjenično stanje nije pravilno primenjeno materijalno pravo.

Drugostepeni sud nalazi da je tužilac visinu štete nastale prilikom isprobavanja rada kompleta radilice 90325/76700 i zamajca 80254/174684 od 19.10.2015. godine, mogao da utvrdi pre 19.07.2017. godine, kada je komisija tužioca za raspravljanje štete sačinila izveštaj o uzroku i visini štete. Navedeno sa razloga, jer iz sadržine navedenog izveštaja, kao i iskaza svedoka AA i BB, proizlazi da je, odmah nakon što je zaribao, motor rasklopljen radi utvrđivanja uzroka zaribavanja, te da je utvrđeno da je do zaribavanja došlo usled neuravnoteženosti sklopa radilice i zamajca, koje je isporučio tužilac. Shodno tome, drugostepeni sud zaključuje da je tužilac imao saznanje o uzroku štete, odnosno odgovornosti tuženog za nastanak štete u trenutku kada je motor rasklopljen, odmah nakon zaribavanja, pa je tužilac morao imati saznanje da je tuženi štetnik već dana 16.03.2016. godine, a na osnovu sadržine izveštaja „RoTech EI“, koji je naknadno vršio ispitivanja i utvrdio višestruki debalans zamajaca i radilica. Drugostepeni sud nalazi da je tužilac mogao da pristupiti otklanjanju nedostataka na motoru, odnosno nabavci i ugradnji neophodnih delova odmah nakon zaribavanja motora tako da je u konkretnom slučaju subjektivni rok zastarelosti, imajući u vidu odredbu člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, počeo da teče od 17.03.2016. godine, kao prvog dana posle dana kada je tužilac dobio potvrdu „RoTech EI“ o postojanju debalansa zamajaca i radilica, koje je tuženi isporučio tužiocu, da je u periodu od 19.10.2015. godine, kada je motor otvoren i utvrđeno šta je uzrok zaribavanja, tužilac mogao da pribavi potrebne delove i utvrdi visinu štete (isti je to učinio tek 19.07.2017. godine), te da je rok zastarelosti iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima istekao 17.03.2019. godine, pre nego što je tužilac, dana 11.04.2019. godine, podneo tužbu sa zahtevom da mu se naknadi šteta u navedenom iznosu.

S druge strane, drugostepeni sud nalazi da iz izveštaja komisije tužioca od 19.07.2017. godine proizlazi da je stvarna vrednost štete utvrđena tako što je izvršena revalorizacija vrednosti delova koje je potrebno nabaviti da bi se predmetni motor doveo u ispravno stanje, ali se ne navodi da li je nabavka tih delova stvarno izvršena, kao i da li su delovi koje je tužilac već imao na stanju ili pribavio, zaista ugrađeni, odnosno da li je popravka izvršena, te da su osnovani žalbeni navodi da tužilac nije ni dokazao da je pretrpeo štetu u navedenom iznosu.

U vezi naknade štete nastale nakon druge havarije motora, 24.08.2018. godine, drugostepeni sud nalazi da navedeno potraživanje nije zastarelo, u smislu odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Utvrđujući da je tužilac kao dokaz o osnovanosti zahteva po visini predložio sopstvene obračune, koji su se zasnovani na obračunu vrednosti uloženih radnih sati na opravci motora i iskorišćenih rezervnih delova, koje je prihvatio veštak mašinske struke ne dajući više podataka o načinu na koji je ta šteta utvrđena, odnosno vrednosti pojedinačnih delova, drugostepeni sud zaključuje da je osporavanjem tako izvršenog obračuna od strane tuženog, teret dokazivanja prešao na tužioca, koji na tu okolnost nije predložio veštačenje veštaka ekonomsko- finansijske struke, niti je priložio pisane dokaze o utrošenim radnim satima i vrednostima delova. Drugostepeni sud nalazi da je u pitanju jednostran obračun tužioca, koji nije proverljiv pred sudom usled nedostavljanja dokaza, a kako je na tužiocu teret dokazivanja činjenica koje se odnose na visinu tužbenog zahteva, u smislu člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, primenom pravila o teretu dokazivanja, zaključuje da tužilac nije dokazao visinu štete, pa da tužbeni zahtev u tom delu nije osnovan.

Ceneći revizijske navode tužioca, revizijski sud nalazi da su isti neosnovani u vezi zaključka drugostepenog suda da je potraživanje tužioca u iznosu od 470.346,54 dinara zastarelo.

Odredbom člana 376. ZOO regulisana je subjektivni i objektivni rok za zastarelost naknade štete kao i zastarelost potraživanja naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze.

U konkretnom slučaju tužilac traži naknadu štete koju je pretrpeo tokom remonta motora zbog ugradnje neodgovarajućeg rezervnog dela (sklopa radilica broj 90325/76700 – zamajac 80254/174684) u iznosu od 470.346,54 dinara jer je tuženi isporučio stvar sa materijalnim nedostatkom. Proizlazi da se radi o ugovornoj odgovornosti za štetu nastalu povredom ugovorne obaveze, u kom slučaju primenom člana 361. ZOO zastarelost počinje da teče drugi dan nakon dospelosti povređene obaveze. Iz navoda tužbe, a što nije ni sporno, proizlazi da je tokom remonta motora u 2015. godini došlo do štete i to ugradnjom neodgovarajućeg rezervnog dela, a koja je dokazana izveštajem Ro Tech ei d.o.o. Beograd od 16.03.2016. godine. Sledi da je do dana utuženja 11.04.2019. godine protekao trogodišnji rok zastarelosti za povredu obaveze iz ugovora o isporuci rezervnih delova koji je zaključen između pravnih lica, koji drugostepeni sud pravilno vezuje za 17.03.2016. godine. Kako je potraživanje tužioca u ovom delu zastarelo, revizijski sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužioca u ovom delu.

Međutim zaključak drugostepenog suda, da je potraživanje tužioca neosnovano za iznos od 1.588.755,00 dinara ne može se prihvati kao pravilan.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je neosnovan prigovor zastarelosti, prihvativši nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke u pogledu osnova, ističući da je utvrdio visinu štete prema izveštaju tužioca od 19.02.2019. godine, a koji je prihvatio i veštak u celosti. Prema odredbi člana 228. ZPP, stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojima osporava navode i dokaze protivnika. Navedeno ima za posledicu da je po izvršenom veštačenju od strane veštaka mašinske struke kojim je utvrđena i visina štete nastala na motoru tužioca ugradnjom neispravnih delova isporučenih od strane tuženog, na tuženog prešao teret dokazivanja, odnosno dostavljanje dokaza kojim osporava dati nalaz. Svakako da takav dokaz ne predstavlja puušalno isticanje tuženog da opreza radi traži da se od strane tužioca pribavi podatak o knjigovodstvenoj vrednosti vozila i motora koji su predmet tužbe i da se izjasni da li je kada vršena amortizacija, pri čemu je prvostepeni sud utvrdio da tuženi nije dokazao da je šteta manja po ovom osnovu od utužene. Stoga je pogrešan zaključak drugostepenog suda da je teret dokazivanja prešao na tužioca, primenom člana 231. ZPP, koji je u konkretnom slučaju i predložio izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka mašinske struke u pogledu uzroka nastanka štete i visine štete, a koji dokaz je i izveden, pa je pri paušalnom osporavanju, na tuženom bio teret dokazivanja da je tužilac pretrpeo štetu u manjem iznosu kako pravilno zaključuje prvostepeni sud, odnosno za koji iznos osporava tužbeni zahtev i iz kog razloga.

Shodno navedenom, revizijski sud je u ovom delu preinačio drugostepenu presudu primenom člana 416. ZPP.

Tužiocu su pored troškova prvostepenog postupka koji mu pripadaju primenom člana 153. stav 2. ZPP, dosudio i revizijske troškove za sastav revizije u iznosu od 67.500,00 dinara primenom člana 163. ZPP u pogledu kojih postoji opredeljeni zahtev.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković