Pobijanom odlukom drugotepenog suda prvostepeno rešenje je potvrđeno uz obrazloženje da je nakon razrešenja privremenog zastupnika tužba postala nepotpuna, te da su se stekli uslovi za primenu odredbe člana 294. stav 1. tačka 7. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 98 i članom 101. st. 1. i 5. istog propisa i odbačaj tužbe.

Revizijom tužioca pobija se navedeni zaključak prvostepenog suda uz obrazloženje da je tužilac već platio troškove postavljanja zastupnika o čemu je sud obavešten podneskom od 01.02.2021. godine, da svako dalje nalaganje iznosa mora biti obrazloženo, što je u konkretnom slučaju izostalo. Osim toga, smatra da je nakon dostavljanja tužbe pravnom prethodniku tuženog parnica počela da teče, te da je svako dalje dostavljanje trebalo da se vrši preko oglasne table suda.

Neosnovano ukazuje revident da je nakon nastavka postupka prema kontrolnom članu, a s obzirom da je parnica počela da teče prema ranije tuženom pravnom licu, sva dalja dostavljanja trebalo da se vrše preko oglasne table suda u smislu člana 144. Zakona o parničnom postupku. Parnica jeste počela da teče u odnosu na pravno lice „OmniaPack” DOO Zrenjanin ali je navedeno pravno lice prestalo da postoji. Prema odredbi člana 144. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku ako stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava promeni adresu, dužan je da o tome odmah obavesti sud, a ako oni to ne učine, sud će odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnu tablu suda. Tužilac i tuženi stiču svojstvo stranke podnošenjem tužbe sudu, a u konkretnom slučaju tuženi je stekao svojstvo stranke podnošenjem predloga za nastavak postupka koji (predlog) nije ni mogao da mu bude uručen, zbog nepoznate adrese. Kako dostava preko oglasne table u smislu čl. 144 Zakona o parničnom postupku podrazumeva da je stranka u toku postupka promenila adresu a o tome nije obavestila sud, a kako se ne radi takvoj situaciji, to nije bilo osnova da se novooznačenom tuženom dostava vrši preko oglasne table.

Dalje, neosnovano je ukazivanje revidenta na način namirenja nagrade braniocima po službenoj dužnosti u krivičnom postupku. Ovo iz razloga što je u parničnom postupku, za razliku od krivičnog, naglašen privatni interes a ne javni. Osim toga, preko privremenog zastupnika otklanjanjaju se procesni nedostaci na strani tuženog i tužiocu omogućava vođenje parničnog postupka, odnosno pristup sudu kao deo prava na pravično suđenje koje je zajemčeno u članu 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda odnosno članu 32. Ustava Republike Srbije.

Međutim, zaključak sudova da je tužba ''postala nepotpuna'' ne može se prihvatiti budući da je još u vreme donošenja rešenja o nastavku postupka, a zbog nepoznate adrese, tuženom postavljen privremeni zastupnik. Bez zakonskog utemeljenja primenjena je odredba čl. 294 Zakona o parničnom postupku koja uređuje postupak prethodnog ispitivanja tužbe. U ovom sporu, ne samo da je po predlogu tužioca postupak nastavljen u odnosu na kontrolnog člana označenog na način kako je to učinjeno, već je jedanput bio pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene odluke. Otuda činjenica da je u daljem, ponovljenom, postupku privremeni zastupnik otkazao zastupanje (zbog neplaćanja) ne utiče na sadržinu tužbe po kojoj je postupano, već otvara druga pitanja – obaveznosti zastupanja od strane imenovanog privremenog zastupnika i načina namirenja njegove nagrade.

Prema odredbi čl. 18 st. 2 Zakona o advokaturi advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni ogran ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje, dok prema odredbi iz čl. 23 st. 1 ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad.

Zakon o parničnom postupku posebno ne uređuje pitanje troškova/nagrade privremenog zastupnika. Međutim, zaključak o tome može se izvesti tumačenjem odredbi glave HII koja uređuje troškove. U tom smislu, imajući u vidu odredbu člana 151. Zakona o parničnom postupku kao i činjenicu da se predmetni postupak protiv kontrolnog člana vodi prevashodno u interesu tužioca, proizilazi zaključak o obavezi tužioca da prethodno snosi troškove postavljanja privremenog zastupnika. Konačno, te troškove će snositi ono lice koje po ishodu parnice bude bilo obavezno da snosi troškove postupka, svakako uz primenu odredbe člana 155. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje da je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj strani troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio. Prema odredbi člana 31. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 106/15), lice podnosi zahtev za naknadu troškova odmah po izvršenoj radnji zbog koje je učestvovalo u postupku. U stavu 5. je propisano da zahtev za nagradu podnosi si se po odredbama zakona koji uređuju sudske postupke. Dakle, postoji obaveza tužioca da predujmi troškove i nagrade vezano za postavljanje i angažovanje privremenog zastupnika jer se ni privremenom zastupniku ne može nametnuti prekomeran teret. Međutim, iznos predujma mora biti zasnovan na nekom objektivnom kriterijumu, što podrazumeva obavezu suda da prema stanju u spisu predvidi i obrazloži očekivane procesne radnje i iznos potrebnog predujma. Time se omogućava i tužiocu da troškove uporedi sa svojim legitimnim očekivanjima. U konkretnom slučaju na navedeni način nije postupljeno. Dalje, u slučaju neplaćanja, nema prepreke donošenju odluke kojom će se obavezati tužilac da nastale troškove/nagradu privremenom zastupniku plati čime će se omogućiti zastupniku da ih naplati prinudno. Na teret koje parnične strnake će konačno pasti ovi troškovi zavisi od ishoda spora.

Najzad Vrhovni sud je uočio i to da je prema pisanom izveštaju MUP Banja Koviljača, a o izvršenoj proveri na terenu, tuženi prijavljen u ulici Narodni front broj 1 dok prvostepeni sud navodi da nema prijavljeno prebivalište ni boravište.

Dakle, kako su navedene odredbe čl. 101 i 294 Zakona o parničnom postupku nepravilno primenjene to je na osnovu odredbe čl. 416 istog propisa odlučeno kao u izreci.

U nastavku postupka prvostepeni sud će prvo razjasniti da li tuženi ima prijavljeno prebivalište ili nema, zatim će, ukoliko nađe da su se stekli uslovi za postavljanje privremenog zastupnika imati u vidu da je neophodno obrazložiti iznos potreban za predujam njegovih troškova te će otkloniti nepravilnosti na koje je ukazano.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković