Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

U odgovoru tuženog AJ na reviziju tužilaca predloženo je da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nasuprot revizijskim navodima nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud je pravilno ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih razloga. Ocenio je relevantne žalbene navode i dao jasne razloge za donetu odluku.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti Ugovora o solidarnom jemstvu S-1 2047/09 zaključenog između tuženih 16.12.2009. godine. Prema činjeničnim tvrdnjama tužbe, tužioci su akcionari – suvlasnici i zaposleni kod tuženog AL, u stečaju. Zato imaju pravni interes za utvrđenje ništavosti spornog ugovora. Razloge za ništavost ugovora zasnivaju na povredi odredaba Zakona o privrednim društvima o raspolaganju imovinom velike vrednosti i sukobu interesa. Razloge za ništavost ugovora zasnivaju i na povredi osnovnih načela obligacionog prava. Smatraju da je ugovor ništav i zbog nepostojanja kauze.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju AK je kupovinom akcija AL postao njegov većinski vlasnik. AK je sa tuženim prvog reda AJ zaključio Ugovor o izdavanju bankarske garancije i Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu 05.01.2006. godine. Između istih ugovornih strana je 16.12.2009. godine zaključen Ugovor o reprogramu dugoročnog kredita L 2047/09 na iznos od 3.233.494,35 eura u dinarskoj protivvrednosti. Radi obezbeđenja vraćanja kredita, između tuženih AJ, AK i AL zaključen je sporni Ugovor o solidarnom jemstvu 16.12.2009. godine. Ovim ugovorom AL se obavezao prema banci da blagovremeno i u potpunosti izmiri sve obaveze AK iz Ugovora o reprogramu dugoročnog kredita L 2047/09, koji je zaključen između AJ i AK na iznos od 3.223.494,35 eura uvećanog za pripadajuću kamatu i druge troškove. Po Ugovoru o solidarnom jemstvu, između banke kao meničnog poverioca i AL kao meničnog dužnika zaključen je Sporazum o ispunjavanju blanko potpisanih menica. Sporazumom je AJ ovlašćena da ispuni menice date po osnovu ugovora, na ime dospelog i neplaćenog duga. Zbog neispunjenja obaveza po navedenim ugovorima Banka je kredit proglasila dospelim. Na osnovu datih menica kao verodostojnih isprava podnela je predlog za izvršenje protiv AL ... kao izvršnog dužnika. Po predlogu je doneto rešenje o izvršenju Iv 474/10 od 21.09.2010. godine. Rešenjem RGZ Služba za katastar nepokretnosti od 12.01.2012. godine izvršen je upis zabeležbe tog rešenja.

Po prigovoru izvršnog dužnika AL ovde tuženog trećeg reda, rešenje o izvršenju stavljeno je van snage i predmet ustupljen parničnom odeljenju. U parničnom postupku doneta je presuda P 2971/11 od 09.06.2011. godine kojom je održano na snazi rešenje o izvršenju kojim je obavezan AL da AJ isplati iznos od 3.360.609,51 evra sa zateznom kamatom od 13.09.2010. godine. Nad AL otvoren je stečajni postupak rešenjem St 275/12 od 22.05.2012. godine. Zbog toga je drugostepenim rešenjem Pž 9092/11 od 30.05.2012. godine prekinut parnični postupak. AJ je u stečajnom postupku nad AL kao razlučni poverilac podnela prijavu potraživanja na iznos od 469.211.309,95 dinara. Zaključkom St 275/12 od 07.12.2012. godine potraživanje joj je osporeno. Iz razloga što se njeno potraživanje kao razlučnog poverioca zasnivalo na izvršnoj ispravi, rešenju Iv 474/10, stečajni upravnik AL u stečaju je podneo tužbu 31.12.2012. godine u parnici P 9087/12, radi dokazivanja da navedeno potraživanje ne postoji. I ova parnica je u prekidu.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 1130/12 od 07.06.2012. godine otvoren je postupak stečaja nad tuženim drugog reda AK. Tuženi trećeg reda AL u stečaju je u tom postupku prijavio potraživanje u iznosu od 382.470.427,31 dinara, koje mu je osporeno zaključkom St 1130/12 od 11.12.2012. godine. Zato je pokrenuo parnicu radi utvrđenja osnovanosti potraživanja u predmetu P 9086/12. Postupak u toj parnici je prekidu. Istim zaključkom u stečaju je utvrđeno razlučno pravo AJ za iznos glavnog duga od 373.920.509,30 dinara i kamatu od 104.577.814,30 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da sporni Ugovor o solidarnom jemstvu nije ništav. Iz odredbe člana 443. tada važećeg Zakona o privrednim društvima ne proizlazi da nepoštovanje procedure pri donošenju odluka o raspolaganju imovinom velike vrednosti za posledicu ima ništavost pravnog posla zaključenog mimo te procedure. Ugovor nije ništav ni prema odredbama čl. 31 - 35. Zakona o privrednim društvima. Tuženi prvog reda ne spada u lica iz člana 31. Zakona. Radi se o pravnom poslu zaključenom između privrednog društva i trećeg lica u čije redovno poslovanje spadaju poslovi odobravanja kredita i obezbeđenja. Sporni ugovor nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Isti ima određenu i dopuštenu kauzu. Iz tih razloga je odbijen tužbeni zahtev.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan.

Ništav ugovor je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Ugovor je ništav i ako ne postoji osnov ili je on nedopušten.

U konkretnom slučaju tuženi trećeg reda AL, u stečaju se spornim ugovorom obavezao da kao solidarni jemac jemči tuženom prvog reda AJ celokupnom svojom imovinom za obaveze tuženog drugog reda AK, iz ugovora o kreditu, odnosno reprogramu. Ugovorom se obavezao i da će u svojstvu solidarnog dužnika i jemca platca na prvi poziv prvotužene banke u potpunosti izmiriti sve dospele obaveze dužnika iz osnovnog posla. U ime tuženog AL ugovor je potpisao tadašnji direktor ALJ. Nisu dostavljeni dokazi o tome da je u momentu zaključenja ugovora u Agenciji za privredne registre bilo upisano njegovo ograničenje u zastupanju.

Odluku o zaključenju pravnog posla sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi Skupština društva u skladu sa odredbom člana 443. stav 4. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' 125/04), koji je bio u primeni u spornom periodu. Međutim i da se radi o raspolaganju imovinom velike vrednosti iz člana 442. stav 2. Zakona, izostanak odluke Skupštine o odobrenju takvog raspolaganja ne bi imalo za posledicu ništavost spornog ugovora o jemstvu, već uspostavljanje prava nesaglasnih akcionara da izraze svoje neslaganje, istupe iz društva i traže otkup njihovih akcija od strane društva. Da izostanak odluke Skupštine društva ne vodi ništavosti ugovora ukazuje i odredba člana 103. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Po navedenoj zakonskoj odredbi ugovor ostaje na snazi ako je samo jedna strana povredila određeno pravilo postupanja. Ni kasnije doneti Zakon o privrednim društvima ne propisuje kao posledicu ništavost pravnih poslova ili radnji raspolaganja imovinom velike vrednosti bez odluke Skupštine društva. Zakonodavac je izmenama uveo mogućnost poništaja pravnog posla odnosno radnje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti ako je bilo propusta u proceduri, ali pravo na tužbu ne daje trećim licima. To proizlazi iz odredbi člana 472. Zakona o privrednim društvima ( Sl glasnik RS 36/11, 99/11, 83/14... 5/15 ).

Ne radi se ni o pravnom poslu iz sukoba interesa jer sporni ugovor nije zaključen između lica iz člana 31. Zakona o privrednim društvima i društva u čijem su interesu ta lica dužna da rade. Pravni posao zaključen iz sukoba interesa vodi ništavosti samo u slučaju da se radi o ugovorima koje zaključi lice koje ima dužnost prema društvu, sa privrednim društvom ako posao nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. člana 35. Zakona o privrednim društvima ili za koji nije pružen dokaz iz stava 4. ovog člana Zakona.

Neosnovane su i tvrdnje tužilaca o nedopuštenoj kauzi. Na strani tuženog AJ osnov zaključenja ugovora o jemstvu je jasan i dopušten. To je obezbeđenje vraćanja kredita. Banka ima legitiman pravni interes da svoja potraživanja po ugovoru o kreditu obezbedi različitim instrumentima obezbeđenja, pa i jemstvom drugog pravnog lica. Otuda postupanja banke nisu suprotna načelu savesnosti i poštenja.

Zaključeni ugovor nema ni elemenata zelenaškog ugovora. Ugovor je zaključen u cilju dodatnog obezbeđenja ispunjena obaveza iz ugovora o reprogramu kredita. Njegovom zaključenju je trećetuženi AL dobrovoljno pristupio. Ne radi se o iskorišćavanju teške materijalne situacije saugovarača, niti se radi o nesrazmeri uzajamnih prestacija.

Pogrešno je rezonovanje revidenta i da se radi o fiktivnom ugovoru. Fiktivni ugovor se zaključuje samo da bi se stvorio privid kao da je zaključen bez namere stranaka da proizvede pravno dejstvo. To se ne odnosi na sporni ugovor o jemstvu.

Kako je utvrđeno da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u prvom stavu izreke.

Rešavajući o zahtevu tuženog AJ za naknadu troškova revizijskog postupka revizijski sud nalazi da troškovi nastali podnošenjem odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove koji bi se dosudili na teret tužioca. Zato je primenom odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić