Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... i 18/2020, u daljem tekstu - ZPP) i našao da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i 4. ZPP, na koju osnovano revident ukazuje u reviziji.

Prema razlozima prvostepene presude, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev po osnovu zajma, na osnovu zaključka da je ugovor o zajmu koga su parnične stranke zaključile fiktivan, bez prave namere da tužilac tuženom da zajam, da ugovor o zajmu nikada nije realizovan, niti je tužilac tuženom izvršio novčanu pozajmicu. Ovaj zaključak je prvostepeni sud izveo na osnovu utvrđenja da je tužilac tuženom iznos od 4.000.000,00 dinara uplatio 21.06.2010.godine po nalogu za prenos sredstava pod šifrom 221-promet roba i usluga-finalna potrošnja, kao osnovom plaćanja, koju uplatu je u svojoj knjigovodstvenoj evidenciji evidentirao kao plaćanje računa prema tuženom kao dobavljaču. Nakon što su konstatovali da ta uplata nije praćena računima, stranke su se početkom 2001.godine dogovorile da ugovor o zajmu sačine sa datumom 20.06.2010.godine, radi pokrića navedene preplate. Tužilac je potom preknjižio iznos od 4.000.000,00 dinara na način da ga je evidentirao kao zaduženje tuženog po kratkoročnom zajmu, dok tuženi nikada taj iznos nije knjižio kao kratkoročni zajam, već na kontu obaveze za avans. Takvo utvrđenje i zaključke o dokazanosti bitnih činjenica je prvostepeni sud zasnovao na oceni izvedenih dokaza- iskaza AA, bivšeg direktora tužioca i zastupnika tuženog BB, nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke Jelice Vukolić i Marice Šijan, pri čemu je prihvatio nalaz veštaka Jelice Vukolić, a ocenio da među nalazima veštaka nema bitnijih razlika, i dokumentacije navedene u prvostepenoj presudi.

Suprotno tome, drugostepeni sud iz nalaza i mišljenja veštaka Marice Šijan utvrđuje činjenice da je uplatu od 4.000.000,00 dinara od 21.06.2010.godine tužilac najpre knjižio kao uplatu tuženom za promet roba i usluga, ali da je istog dana preknjižio kao uplatu po osnovu kratkoročnog zajma, da tuženi istu uplatu knjiži kao uplatu tužioca za promet roba i usluga, ali početno stanje 01.01.2011.godine koriguje za tu uplatu koju više ne knjiži po navedenom osnovu, pa zaključuje da se ne vidi gde je „nestao“ iznos uplate od 4.000.000,00 dinara i kod takvog stanja stvari, kod činjenice da ugovor o zajmu, potpisan od strane za to ovlašćenih lica, nosi datum 20.06.2010.godine i glasi na iznos od 4.000.000,00 dinara koji je tužilac kao zajmodavac trebalo da uplati tuženom kao zajmoprimcu, i da tužilac jeste označeni iznos sledećeg dana uplatio na račun tuženog, zaključuje da su ispunjeni uslovi za važenje ugovora o zajmu, da on jeste zaključen i da su novčana sredstva plasirana zajmoprimcu. Na osnovu toga drugostepeni sud zaključuje da tužiocu pripada utuženi iznos, jer je kao zajmodavac predao u svojinu tuženom kao zajmoprimcu ugovorenu količinu novca, a tuženi se obavezao da primljeni iznos vrati, što nije učinio.

Kako se drugostepena odluka zasniva na drugačije utvrđenim činjenicama od onih koje je kao bitne utvrdio prvostepeni sud, i to ocenom nalaza veštaka Marice Šijan, na kome prvostepeni sud nije direktno zasnovao utvrđenje bitnih činjenica, (već je prihvatio nalaz veštaka Jelice Vukolić, a ocenio da se nalazi veštaka ne razlikuju bitno), na osnovu kojih je drugostepeni sud zaključio da tužilac jeste predao tuženom u svojinu ugovorenu količinu novca na ime zajma, a da se tuženi ugovorom koji među strankama proizvodi pravno dejstvo obavezao da primljeni iznos vrati, proizilazi da je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi i na osnovu toga preinačio prvostepenu presudu, protivno odredbi člana 394. stav 1. tačka 1. i odredbi člana 383. stav 1. tačka 4. ZPP. Time je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja jeste od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

To je razlog zbog koga je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 415. stav 1. ZPP. Prilikom ponovnog suđenja, drugostepeni sud će voditi računa o napred ukazanom, odnosno da činjenično stanje drugačije nego što je u prvostepenoj presudi može utvrditi samo na osnovu rasprave pred drugostepenim sudom, pri čemu saglasno članu 8. ZPP po svom uverenju odlučuje koje će činjenice da uzme kao dokazane na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Naime, stoje i revizijski razlozi da je drugostepeni sud, kod ocene pravilnosti utvrđenja činjeničnog stanja od strane prvostepenog suda i utvrđenja bitnih činjenica, mimo otvorene rasprave pred drugostepenim sudom, dokaze izvedene pred prvostepenim sudom cenio selektivno.

Tužbeni zahtev je tužilac zasnovao na tvrdnji da su parnične stranke zaključile ugovor o zajmu, na osnovu koga je tužilac tuženom, kao zajmodavac zajmoprimcu, preneo ugovoreni iznos zajma od 4.000.000,00 dinara 21.06.2010.godine, koga tuženi nije vratio. Navodi tužbe su osporeni od strane tuženog, osporavanjem da su parnične stranke imale stvarnu volju da zaključe ugovor o zajmu, i da je po tom osnovu tužilac tuženom uplatio predmetni novčani iznos. Stoga je bitna činjenica da li su parnične stranke zaključile ugovor o zajmu kojim se tužilac obavezao da tuženom preda u svojinu količinu novca koji je predmet tužbenog zahteva, a tuženi da tužiocu vrati istu količinu novca, kao što su konstatovali pismenom za koga tuženi navodi i ističe dokaze da je zaključen početkom 2011.godine retroaktivno, a ne 20.06.2010.godine kako je to u pismenu o ugovoru o zajmu naznačeno, i to radi pokrivanja uplate od 4.000.000,00 dinara za robu, bez odgovarajuće fakture. Postojanje obligacionopravnog osnova tužbenog zahteva svakako se ne dokazuje samo sačinjenim pismenom o zaključenju ugovora o zajmu, kada je sporna prava volja ugovornih strana i okolnosti pod kojima je pismeno sačinjeno, već u tom pravcu treba ceniti i sve ostale predložene i izvedene dokaze pred prvostepenim sudom, što je drugostepeni sud propustio da učini na raspravi, pred drugostepenim sudom, u skladu sa odredbama člana 383. stav 4. i 394. stav 1. tačka 1. ZPP.

U ponovljenom postupku, prilikom donošenja drugostepene odluke, drugostepeni sud će voditi računa i o tome da je tužilac u ovoj parnici Stečajna masa „Transpetrol“ d.o.o. u stečaju Sečanj, a ne kako je označeno u uvodu pobijane drugostepene presude - „Transpetrol“ d.o.o. u stečaju Sečanj. Nadalje, usvajajuća izreka presude, prema odredbi člana 355. stav 4. ZPP, treba da sadrži odluku suda o usvajanju tužbenog zahteva koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja, ali ne kao konstataciju, već tako da glasi na određenu obavezu tuženog prema tužiocu.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić