.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 87/2025
08.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca: AA, BB, VV, GG i dr., koje sve zastupaju advokati Branko Pavlović iz ... i Vesna Boljević – Grujičić iz ..., protiv tuženog „Energoprojekt Entel“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3549/24 od 10.10.2024. godine, u sednici održanoj dana 08.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3549/24 od 10.10.2024. godine.
ODBIJA SE se zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3549/24 od 10.10.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 2190/20 od 28.03.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da svakom od tužilaca, na ime naknade štete, isplati pojedinačni iznos bliže naveden u prvom stavu izreke prvostepene presude i obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.011.060,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) i ustanovio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom čl. 480. st. 1 Zakona o privrednim društvima propisano je da odredbe ove glave primenjuju se u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova (privredni spor), ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta postupka, a odredbom čl. 485. istog zakona da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom čl. 25. st. 1. tač. 3. Zakona o uređenju sudova (Sl. glasnik RS br. 116/08, 104/09, ... i 88/18 – US) koji se primenjuje u smislu čl. 93. sada važećeg Zakona o uređenju sudova, propisano je, između ostalog, da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima koji proisteknu iz primene Zakona o privrednim društvima.
Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Tužioci, akcionari, tražili su naknadu štete od tuženog zasnivajući tužbeni zahtev na tvrdnji da tuženi u svojim finansijskim izveštajima za 2017. godinu, o kojima je skupština tuženog odlučivala na sednici održanoj 28.06.2018. godine i na kojima je zasnovala svoju odluku o raspodeli dividendi, nije istinito prikazao svoje poslovanje u inostranstvu – Kataru, Dubaiju i Omanu. Otuda, radi se o privrednom sporu budući da je zahtev zasnovan na tvrdnji o izmakloj koristi – dividendi, a ostvarivanje prava na dividendu uređeno je Zakonom o privrednim društvima (čl. 271). Odgovornost za tačnost finansijskih izveštaja (čl. 225) i rad organa, zadire u Zakonom o privrednim društvima uređen postupak upravljanja društvom i obaveze direktora i nadzornog odbora u pogledu sastavljanja i podnošenja izveštaja akcionarima. Zaključak je da se radi o sporu iz primene Zakona o privrednim društvima te time privrednom sporu.
Dalje, tužioci su obrazovali zajednicu formalnih suparničara u smislu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva svaki od suparničara predstavlja samostalnu stranku u postupku zbog čega se ispunjenost zakonskog cenzusa za izjavljivanje revizije ima ceniti prema vrednosti pojedinačnog zahteva svakog od njih ponaosob. Shodno tome, revizija je dozvoljena isključivo u odnosu na onog suparničara čiji pojedinačni zahtev prelazi zakonom propisani limit od, uz ovom sporu, 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela je 5.738.825,34 dinara (tužbeni zahtev AA), što predstavlja protivvrednost od 48.804,10 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Dakle, najviši pobijani deo ispod je zakonom propisanog cenzusa. Sledi da je revizija nedozvoljena te je primenom odredbe čl. 413 Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud odlučio kao u izreci.
Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
