.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 880/2024
28.08.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., protiv tuženog STR „Benzinska pumpa AA“, AA, PR, Potočac, Paračin, čiji je punomoćnik Marija Žerajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6306/23 od 29.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 28.08.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6306/23 od 29.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6306/23 od 29.02.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 93/23 od 12.10.2023. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati ukupan iznos od 1.366.086,00 dinara i to: na ime duga za neizmirenu naknadu za korišćenje komercijalnog objekta kome je omogućen pristup sa javnog puta iznos od 764.640,00 dinara, na ime duga za neizmirenu naknadu za zakup zemljišnog pojasa javnog puta koji tuženi koristi za pristup objektu u iznosu od 601.446,00 dinara, a sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.12.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 747.904,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima nižestepenih sudova, predmetna benzinska stanica tuženog ima pristup državnom putu 2. A reda 190, jer se benzinskoj stanici tuženog pristupa preko manipulativnog platoa sa državnog puta, pa je isti dužan da plati naknadu za korišćenje komercijalnog objekta kome je omogućen pristup sa javnog puta, kao i naknadu za zakup zemljišnog pojasa javnog puta koje tuženi koristi za pristup objektu, usled čega je usvojen tužbeni zahtev primenom odredbi članova 17. stav 1. tačka 7. i 8. i 12. Zakona o javnim putevima, članova 2. i 9. Zakona o putevima, kao i člana 1. stav 1. tačka 2, 3. i 7. Odluke o visini naknade za upotrebu državnog puta.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Suštinski, revident iznosi sopstveno tumačenje primene relevatnih normi, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza na koju revident ukazuje nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Revidirana odluka ne odstupa od sudske prakse, niti se sadržinom revizije ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom činjenično-pravnom osnovu. Iz navedenog sledi da da ne postoji opravdanost da se pravno pitanje, na koje podnosilac revizije ukazuje, razmatra kao pravno pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 21.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 1.366.086,00 dinara. U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Sledom iznetog revizijski sud je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
