Prev 896/2024 3.1.2.24

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 896/2024
03.10.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca: Putevi AD Užice, MB 07156332, GP Planum AD Beograd, MB 07031823, čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat u … i Stečajna masa Borovica – transport DOO Ruma - u stečaju, MB 27010423, čiji je punomoćnik Tanja Vicković Ramač, advokat u …, protiv tuženog Republika Srbija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, uz učešće umešača na strani tuženog Koridori Srbije DOO Beograd, MB 20498153, radi ispunjenja, vrednost predmeta spora 1.640.012.634,46 dinara, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 1575/24 od 18.06.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 1575/24 od 18.06.2024. godine, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 10475/21 od 04.12.2023. godine usvojen je tužbeni zahtev, obavezan je tuženi da tužiocima na ime glavnog duga plati iznos od 1.412.929.938,26 dinara, i to tužiocu Putevi AD Užice iznos od 1.051.219.874,65 dinara, tužiocu DP Planum AD Beograd iznos od 232.568.267,83 dinara i tužiocu Stečajna masa Borovica – transport DOO Ruma -u stečaju (u daljem tekstu Stečajna masa Borovica-transport) iznos od 129.141.796,35 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2023. godine do isplate. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 1.051.219.874,65 dinara za period počev od 05.12.2012. godine do 28.02.2023. godine, na iznos od 232.568.267,83 dinara za period od 05.12.2012. godine do 28.02.2023. godine i na iznos od 129.141.796,35 dinara za period počev od 05.12.2012. godine do 28.02.2023. godine, kao neosnovan. U stavu III je konstatovano da je tužba povučena za glavni dug u iznosu od 227.082.696,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.12.2012. godine do isplate. U stavu IV obavezan je tuženi da tužiocima Putevi AD Užice i GP Planum AD Beograd naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 2.568.084,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. U stavu V obavezan je tuženi da tužiocu Stečajna masa Borovica-transport naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.924.087,02 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 5Pž 1575/24 od 18.06.2024. godine odbijena je žalba tužilaca i žalba tuženog i žalba umešača na strani tuženog, i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu u stavu I, II, IV i V izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je odbijena njegova žalba, tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu po odredbama člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi odredbe člana 271. i člana 396. ZPP, na koju se ukazuje revizijom tuženog. Revident ističe da u drugostepenoj odluci nema razloga, osim navedene konstatacije da je prvostepeni sud prihvatio mišljenje Gradskog zavoda za veštačenje kao jasno i u svemu urađeno prema pravilima struke, te da nije bilo potrebe za usaglašavanjem, o okolnosti da je prvostepeni sud propustio da odredi usaglašavanje veštaka. Usaglašavanje nalaza veštaka u smislu odredbe člana 271. ZPP, određuje prvostepeni sud, pred kojim se postupak vodi. Drugostepeni sud je prihvatio za pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje koje je prvostepeni sud utvrdio na osnovu ocene nalaza i mišljenja veštaka, i u skladu sa odredbom člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku nije bio u obavezi da detaljnije obrazlaže presudu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon sprovedenog postupka javne nabavke zaključen je Ugovor o građenju dana 27.04.2010. godine, koji je za predmet imao izvođenje radova na izgradnji leve trake auto-puta E–75 na označenim deonicama. Ugovor je zaključen između Republike Srbije, Ministarstva za infrastrukturu, kao naručioca, preduzeća Koridori DOO Beograd kao korisnika, JP Putevi Srbije Beograd, kao krajnjeg korisnika i grupe ponuđača PZP Beograd AD, Putevi Užice AD, Borovica DOO i GP Planum AD, kao izvođača radova. U Ugovoru je predviđena vrednost radova u ukupnom iznosu 9.971.000.000,00 dinara sa uključenim PDV-om, s tim da će stvarna vrednost radova biti utvrđena na osnovu stvarno izvedenih količina radova, pri čemu ukupna vrednost radova ne može da bude veća od ugovorene vrednosti radova bez zaključivanja posebnog aneksa ugovora. U članu 4. Ugovora predviđeno je da su cene radova fiksne i da se ne mogu menjati usled povećanja cena elemenata na osnovu koje su određene. Izvođač se obavezao da ugovorene radove izvede u roku od 270 kalendarskih dana od uvođenja u posao, uz mogućnost produženja roka zaključivanjem aneksa. Ugovorne strane su aneksima zaključenog Ugovora o građenju produžile rok za završetak izvođenja radova na deonici GP „Horgoš“ do Novog Sada do 01.08.2013. godine, a na deonici GP „Kelebija“ – petlja Subotica jug do 30.11.2013. godine. Na osnovu izveštaja Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja za izvedene radove na projektu izgradnje auto-puta E-75 na označenim deonicama, od 26.12.2015. godine, utvrđeno je da su ostali nezavršeni radovi – odmorište „Lovćenac“, odmorište „Čenej“, čeona naplatna rampa i radovi na Y kraku. Radovi na čeonoj naplatnoj rampi su obustavljeni usled izmene prostornog plana i predviđenog izmeštanja čeone naplatne rampe na novu stacionažu, a po nalogu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Radovi na izgradnji odmorišta „Lovćenac“ i „Čenej“ su bili obustavljeni usled loše finansijske situacije izvođača radova, što je utvrđeno iz Obaveštenja tuženog od 02.04.2015. godine upućenog Koridorima Srbije DOO Beograd, ovde umešaču. Međutim, u istom obaveštenju navedeno je da se tuženi saglasio sa predlogom izvođača radova (Putevi a.d. Užice) da se preostali radovi na izgradnji odmorišta izvedu u okviru druge faze, odnosno prilikom rehabilitacije desne trake auto-puta GP „Horgoš“ do Novog Sada. Iz Izjave tuženog od 05.06.2012. godine, potpisane i overene pečatima odgovornih izvođača i nadzornih organa, utvrđeno je da je objekat predviđen Ugovorom o građenju od 27.04.2010. godine, izveden prema glavnom projektu. Komisija za tehnički prijem radova izvedenih na deonici Horgoš – Novi Sad, sačinila je zapisnik bez primedbi dana 04.09.2015. godine. Kompletna deonica je na zahtev naručioca, bez upotrebne dozvole, puštena u saobraćaj 20.12.2011. godine. Radovi su trajali do 20.10.2012. godine, kada je jedini preostali izvođač AD Putevi Užice napustio gradilište zbog loše finansijske situacije. Tužioci su tuženom ispostavili 24 privremene situacije, poslednju 05.12.2012. godine, za novembar 2012. godine, nakon čega nije bilo više izvođenja radova i ona je sadržala sve radove izvedene i sadržane u privremenim situacijama. Istu je tuženi vratio jer nije bila prethodno dostavljena Koridorima Srbije na potpis. Radovi na Y kraku prekinuti su iz razloga što je tuženi kao naručilac doneo odluku o faznoj izgradnji, uz davanje naloga za izradu dopune glavnog projekta, kao i usled nerešenih imovinskopravnih odnosa na toj lokaciji zbog nesprovedenih postupaka eksproprijacije za 30 parcela, odnosno na dan 15.11.2015. godine ostalo je nerešeno 7 parcela za koje nije doneto rešenje o eksproprijaciji.

U toku postupka bila je nesporna činjenica da su se cene elemenata od momenta zaključenja ugovora do okončanja radova u tolikoj meri povećale da se ukupna vrednost radova povećala za više od 10%. Na osnovu nalaza Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje utvrđeno je da je razlika u ceni sa faktorom 10% na jedinične cene iz ponude tužioca kao sastavnog dela Ugovora o građenju počev od 27.04.2010. godine kao dana zaključenja ugovora, zaključno sa 05.12.2012. godine, kada je ispostavljena poslednja privremena situacija, iznosi 1.412.929.938,26 dinara, sa uključenim PDV- om. Prva varijanta, koju je prvostepeni sud prihvatio, dobijena je polazeći od razlike u ceni na osnovu porasta cena materijala i energenata, gledajući ugovorene jedinične cene iz ponude, do meseca realizacije 05.12.2012. godine sa faktorom 10% na jedinične cene. U toku postupka određeno je usaglašavanje nalaza veštaka Ćurčić Dušana, angažovanog od strane tuženog i nalaza i mišljenja Komisije, ali se imenovani veštak nije odazvao Komisiji radi usaglašavanja nalaza. Komisija je u pokušaju usaglašavanja nalaza kostatovala da je obračun razlike u ceni izvršila za period određen od strane suda, od 27.04.2010. godine zaključno sa 05.12.2012. godine, da u obračun nije uključen avans u iznosu od 137.359.982,27 dinara, koji je predmet drugog postupka, te da je prilikom izračunavanja razlike u ceni uzet u obzir faktor od 10%, odnosno umanjenje od 10% koje snosi izvođač radova. Tužioci su tuženom ispostavili i okončanu situaciju dana 09.12.2016. godine, odnosno dana 20.12.2016. godine kada je okončana situacija uručena umešaču.

Predmet tužbenog zahteva je isplata razlike u ceni izvedenih radova, do čijeg uvećanja je došlo u vrednosti većoj od 10%, od zaključenja ugovora o građenju do momenta realizacije radova, umanjena za 10% u skladu sa odredbom čl. 637 st. 2 ZOO.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 637. stav 2. ZOO obavezali tuženog da tužiocu isplati utvrđenu razliku u iznosu od 1.412.929.938,26 dinara sa obračunatim porezom na dodatu vrednost i to svakom tužiocu pripadajući novčani iznos. Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužioci kao izvođači radova imaju pravo na naplatu razlike u ceni koja prelazi 10% uvećanja, s obzirom na odredbu ugovora iz člana 4, te na utvrđene okolnosti da su tužioci završili radove u rokovima koji su aneksima bili definisani, da deo radova nije izveden krivicom tuženog, odnosno iz razloga objektivne nemogućnosti, zbog čega je tuženi od njih odustao, a za deo radova se tuženi saglasio da se ne izvode. Cenjen je i prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženog, kao neosnovan. Nižestepeni sudovi su stanovišta da je tužilac razliku u ceni mogao da potražuje od momenta kada je bilo izvesno da se radovi više neće izvoditi, a to je obaveštenje tuženog od 02.04.2015. godine, kojim je dao saglasnost tužiocu da se radovi na izgradnji odmorišta izvedu u okviru druge faze radova. Kako od tog datuma do dana podnošenja tužbe 18.01.2017. godine nije protekao trogodišnji rok zastarelosti propisan odredbom člana 374. ZOO, utvrđeno je da utuženo potraživanje nije zastarelo.

Tužiocima je na opredeljene iznose dosuđena zakonska zatezna kamata od 01.03.2023. godine, kao dana sačinjavanja nalaza i mišljenja Komisije, kada je utvrđena visina razlike u ceni izvedenih radova.

Prigovor zastarelosti tuženi obrazlaže time da su izvođači napustili gradilište 05.12.2012. godine i da od tada teče rok u kome su imali pravo da zahtevaju razliku u ceni, koje potraživanje se odnosi na privremene situacije koje se tiču radova izvršenih u periodu od 27.04.2010. godine do 05.12.2012. godine, koji rok je 3 godine i protekao je pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, 05.12.2015. godine. Taj rok je protekao i računajući od okončane situacije, čiju valjanost osporava. Tužioci u okončanoj situaciji nisu istakli zahtev za razlikom u ceni. Tužioci su napustili gradilište zbog loše finansijske situacije, a ostali su nezavršeni radovi. Obrazlaže da parnicom koja se vodila pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu 16P 4372/2011 nije prekinuto zastarevanje, jer je konačno odbijen tužbeni zahtev po istom osnovu. Osporava pravilnost stava nižestepenih sudova koji zastarni rok računaju od obaveštavanja tuženog 02.04.2015. godine.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, te da je revizija neosnovana.

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3510/2013 od 17.10.2013. godine, u postupku koji je otpočeo pod brojem P 4372/11, usvojen je tužbeni zahtev ovde tužilaca i obavezan ovde tuženi da tužiocima isplati razliku u ceni utvrđenu u tom postupku, prema do tada izvedenim radovima. Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 10126/13 od 01.10.2014. godine preinačena je navedena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje razlike u ceni i isplatu te razlike, kao preuranjen. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev 203/2015 od 12.05.2016. godine odbijene su revizije tužilaca, izjavljene protiv navedene presude donete u drugom stepenu. U svojoj revizijskoj odluci Vrhovni sud je zauzeo stanovište da izvođači mogu pravo na izmenu cene radova iz člana 637. ZOO ostvariti pod uslovom da je došlo do povećanja cene radova više od 10% od ugovorene i da su svi radovi izvedeni, odnosno da je izvršen ugovor u rokovima u kojima su predviđeni. Kako u momentu donošenja prvostepene presude u tom postupku radovi još uvek nisu bili završeni, Vrhovni sud je našao da je pravilan stav Privrednog apelacionog suda da je postavljeni tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike u ceni preuranjen. To je bio razlog odbijanja tužbenog zahteva.

Kod ugovora o građenju sa fiksnom cenom, cena radova se ne menja u slučaju da se nakon zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je određena, u smislu odredbe člana 637. stav 1. ZOO. To je izuzetak u odnosu na uobičajenu primenu klizne skale, predviđenu odredbom člana 636. ZOO, koja se primenjuje uvek kada ugovorom nije nešto drugo predviđeno u pogledu izmene cene, odnosno kada u ugovoru nije sadržana odredba o nepromenljivosti cena. Međutim, čak i kada ugovor sadrži odredbu o nepromenljivosti cena, izvođač može zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća viša od 10%, prema odredbi čl. 637 st. 1 ZOO. U postupku je utvrđena činjenica da se cena radova u konkretnom slučaju, od momenta zaključenja Ugovora o građenju do njegove realizacije, u toj meri povećala da je cena radova veća za više od 10% od ugovorene vrednosti. Drugi uslov koji izvođač radova mora da ispuni da bi ostvario pravo na razliku u ceni jeste da je izveo sve ugovorene radove i to u predviđenim rokovima. Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužioci kao izvođači radova izveli su prema glavnom projektu radove predviđene Ugovorom o građenju, što je utvđeno iz izjave tuženog od 05.06.2012. godine. O izvršenim radovima Komisija za tehnički prijem je sačinila zapisnik bez primedaba 04.09.2015. godine. Utvrđeno je da su rokovi za izvođenje radova produžavani zaključenim aneksima ugovora i to na deonici GP „Horgoš – Novi Sad“ do 01.08.2013. godine, a na deonici GP „Kelebija – Petlja Subotica jug“ do 30.11.2013. godine. Radovi koji su ostali neizvedeni su utvrđeni. Predmetna deonica puštena je u saobraćaj dana 20.12.2011. godine. U vezi sa radovima koji nisu završeni utvrđeno je da je izgradnja čeone naplatne rampe obustavljena po nalogu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja usled izmene prostornog plana i predviđeno je njeno rušenje do kraja decembra 2015. godine. Radovi na Y kraku su započeti prema idejnom projektu, ali nakon toga je naručilac doneo odluku o faznoj izgradnji, pri čemu radovi na Y kraku nisu mogli da budu izvedeni jer su za 30 parcela u toku bili žalbeni postupci na rešenje o deobi parcela pa za te parcele nije bilo moguće podneti predlog za eksproprijaciju. Na dan 15.12.2015. godine je i dalje postojalo 7 parcela za koje nije doneto rešenje o eksproprijaciji. U vezi sa izgradnjom odmorišta „Lovćenac“ i „Čenej“ utvrđeno je da je tuženi dao saglasnost tužiocima da se preostali radovi na izgradnji odmorišta izvedu u okviru druge faze, odnosno prilikom rehabilitacije desne trake auto-puta GP „Horgoš“ do Novog Sada. Sve navedene činjenice utvrđene su iz izveštaja Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja za izvedene radove na projektu izgradnje auto-puta od 26.12.2015. godine i iz Obaveštenja tuženog od 02.04.2015. godine, upućenog „Koridorima Srbije“ doo Beograd, ovde umešaču. Nakon navedenog Obaveštenja tužioci su ispostavili tuženom okončanu situaciju, koja je obuhvatala sve radove izvedene i fakturisane privremenim situacijama od 1 do 24, za period od 27.04.2010. godine do 05.12.2012. godine.

Iz tako utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi za pravilan zaključak nižestepenih sudova da su tužioci izveli sve ugovorene radove, odnosno da nedovršeni radovi nisu izvedeni krivicom ili uz saglasnost tuženog, odnosno usled objektivne nemogućnosti daljeg izvođenja tih radova. Stoga su, kako to pravilno utvrđuju nižestepeni sudovi, ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava tužilaca na razliku u ceni u skladu sa odredbom člana 637. ZOO, pri nesporno utvrđenoj činjenici da je došlo do povećanja cene za više od 10% u odnosu na ugovorenu vrednost radova. Nasuprot navodu revidenta, pravilno su nižestepeni sudovi momenat mogućnosti tužilaca da zahtevaju razliku u ceni vezali za datum Obaveštenja tuženog, upućenog „Koridorima Srbije“, kojim je tuženi dao saglasnost izvođačima da se radovi na izgradnji odmorišta izvedu u okviru druge faze, odnosno prilikom rehabilitacije desne trake auto-puta Horgoš do Novog Sada. Naime, navedeno Obaveštenje nema karakter izjave o oslobađanju od obaveze ili priznanja, niti su ga na taj način cenili nižestepeni sudovi, kako se to neosnovano ističe u reviziji tuženog. Tada je doneta definitivna odluka da se dalji radovi na izgradnji predmetne deonice neće izvoditi, pa su pravilno sudovi početak roka zastarelosti vezali za taj dan kao dan od kog su tužioci kao izvođači radova mogli postaviti zahtev za isplatu razlike u ceni. Stoga su bez uticaja revizijski navodi tuženog da presudom Privrednog apelacionog suda, kojom je preinačena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu i odbijen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike u ceni (u ranije vođenom postupku), nije došlo do prekida zastarelosti u smislu odredbe člana 389. ZOO, te da je od 05.12.2012. godine pa do momenta podnošenja tužbe dana 18.01.2017. godine protekao trogodišnji rok zastarelosti. Navedeni navodi revidenta nisu od uticaja jer se rok zastarelosti ne računa od 05.12.2012. godine već od Obaveštenja tuženog od 02.04.2015. godine. Tada se definitivno odustalo od izvođenja radova na izgradnji odmorišta i nakon toga su tužioci tuženom ispostavili okončanu situaciju. To je upravo i bio razlog zašto je ranije podneti tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike u ceni bio odbijen kao preuranjen.

Visina razlike u ceni utvrđena je u skladu sa odredbom člana 637. stav 2. ZOO tako što je utvrđena razlika između ugovorene i povećane cene i potom umanjena za 10%. Tačnije, razlika u ceni utvrđena je na osnovu porasta cena materijala i energenata od 27.04.2010. godine, kao dana zaključenja ugovora, do meseca realizacije 05.12.2012. godine sa faktorom (umanjenjem) od 10% na jedinične cene, sa obračunatim porezom na dodatu vrednost, u skladu sa ugovorom. Izvođač snosi povećanje cene radova od 10% od ugovorene cene, a naručilac višak preko toga, kako je i utvrđeno nalazom veštaka. Navodima revidenta paušalno se osporava nalaz Komisije sudskih veštaka i ističe da je trebalo pokušati usaglašavanje veštaka, bez iznošenja konkretnih razloga za netačnost ili nepravilnost obračuna datog u nalazu. Takav revizijski navod tuženog je nedozvoljen jer spada u domen utvrđenog činjeničnog stanja, koje se u postupku po reviziji ne može pobijati, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu