Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena - protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23 – dr. zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene - protivtužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu je pravnosnažnom odlukom drugostepenog suda isključena tužena - protivtužilja iz društva Veterinarska stanica „ANIMAL DUO – VET” d.o.o Negotin, a odbijen protivtužbeni zahtev tužene - protivtužilje da se utvrdi da je ništava Odluka tužioca - protivtuženog o podnošenju tužbe radi pokretanja postupka za isključenje člana društva od 12.05.2023. godine. Prema zaključku nižestepenih sudova, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, tužba za isključenje tužene kao člana društva je blagovremena, a tužena jeste lice koje ima posebne dužnosti prema društvu, saglasno članu 61. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, imajući u vidu da je član društva sa 50% udela, što predstavlja značajno učešće u kapitalu društva. Radnjama tužene je došlo do povrede dužnosti poštovanja zabrane konkurencije propisane članom 75. Zakona o privrednim društvima, budući da je tužena zasnovala radni odnos kod konkurentskog društva. Utvrđeno je da je tužena i na drugi način angažovana u konkurentskom društvu imajući u vidu da je imenovana za direktora i da saglasno članu 61. stav 1. tačka 4. Zakona o privrednim društvima predstavlja lice koje ima posebne dužnosti prema društvu. Iz navedenih razloga su se prema zaključku nižestepenih sudova stekli uslovi za isključenje tužene, kao člana društva. U pogledu odluke o protivtužbenom zahtevu, nižestepeni sudovi su na stanovištu da je protivtužbeni zahtev neosnovan imajući u vidu da je tužena - protivtužilja tražila utvrđenje ništavosti Odluke društva, a da se po Zakonu o privrednim društvima odluke društva mogu samo poništavati iz razloga propisanih članom 376. stav 1. tačka 2, 3. i 4. u tačno određenim rokovima na koje se tužena ne poziva. Tužena je navela razloge za utvrđenje ništavosti odluke društva, a koji razlozi suštinski predstavljaju razloge za poništaj odluke, pri čemu se poništaj ne traži tužbenim zahtevom. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su odbili protivtužbeni zahtev.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident osporava činjenično utvrđenje usled bitne povrede odredaba parničnog postupka (koje se tiču ocene dokaza), tj. ističe da na samoj sednici društva zapisnik nije vođen, da je sadržina istog mogla biti prilagođavana potrebama tužioca, kao i da nedostaje spisak lica koja su bila prisutna na konkretnoj sednici društva, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Revident ne navodi nijednu odluku suda kojom bi bilo drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjeničnoj pravnoj situaciji, što bi ukazivalo na postojanje različite sudske prakse o navedenom pravnom pitanju. Navođenje u reviziji da je povređen član 210. Zakona o privrednim društvima, ne ukazuje na potrebu za novim tumačenjem prava o predmetnom pravnom pitanju – isključenju člana društva, odnosno utvrđenju ništavosti odluke donete na skupštini društva, a sve imajući u vidu da je i samim članom 210. stav 7. decidno propisano da nepostupanje u skladu sa odredbama tog člana nema uticaja na punovažnost odluka donetih na sednici skupštine, ako se rezultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način može utvrditi. Stoga, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužene - protivtužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tužene - protivtužilje nije dozvoljena.

Tužba je podeta dana 18.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 2.400.000,00 dinara. Protivtužba je podneta dana 20.06.2023. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela po protivtužbi iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti - sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi isti iznos.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković