Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marina Peričin Nikolić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Golubović, advokat u ... i tuženog Delta legal DOO Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Branislav Vagić, advokat u ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 44.600,00 evra, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 2858/23 od 16.05.2024. godine, u sednici veća održanoj 19.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija, UKIDAJA SE presuda Privrednog apelacionog suda 6Pž 2858/23 od 16.05.2024. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 3140/2021 od 07.02.2023. godine u II, III, IV i V stavu izreke i u tom delu se predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 23P 3140/2021 dana 07.02.2023. godine, kojom je u I stavu izreke dozvolio objektivno preinačenje tužbe; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je raskinut Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 10570/08 od 29.04.2008. godine, zaključen između drugotuženog i tužilje, što je drugotuženi dužan priznati i trpeti; u III stavu izreke odbio tužbeni zahtev da se obaveže prvotuženi da tužiocu plati iznos od 44.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana podnošenja tužbe do isplate; u stavu IV izreke obavezao tužilju da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 259.500,00 dinara i u V stavu izreke obavezao tužilju da drugotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 214.500,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je 6Pž 2858/23 od 16.05.2024. godine odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 3140/2021 od 07.02.2023. godine, u stavovima II, III, IV i V izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/2023 – dr zakon) i zaključio da je revizija osnovana.

Prema razlozima pobijane presude, drugostepeni sud smatra da je pravilan zaključak prvostepenog suda da tuženi Delta legal DOO Beograd u stečaju nije pasivno legitimisan u odnosu na tužbeni zahtev za utvrđenje raskida ugovora. Ovo na osnovu zaključka da je punomoćjem od 21.06.2007. godine, koje je overeno od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu I/2 Ov 8648/07 od 29.06.2007. godine, VV kao fizičko lice ovlastio BB, ovde tuženog, da u njegovo ime i za njegov račun primi celokupnu kupoprodajnu cenu, da potpisuje i overava predugovor o kupoprodaji i ugovor o kupoprodaji, da potpisuje i overava anekse i raskine ugovor. Nije sporno da je u vreme zaključenja spornog ugovora VV bio zakonski zastupnik tuženog Delta legal AD Beograd, sada u stečaju, i da je u tom svojstvu bio ovlašćen da u ime i za račun istog obavlja pravne i faktičke radnje, ali nalazi da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je ugovorna strana u obligacionopravnom odnosu ono lice koje je izjavilo volju za zaključenje ugovora, lično ili preko punomoćnika i koje je taj ugovor potpisalo. Na osnovu toga i drugostepeni sud zaključuje da drugotuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici.

Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, pomenutim punomoćjem VV je ovlastio BB da može u njegovo ime i za njegov račun da primi celokupnu kupoprodajnu cenu, da potpiše i overi predugovor o kupoprodaji, ugovor o kupoprodaji, da potpisuje i overava anekse i raskida ugovor, da podnosi poreske prijave i da obavlja druge pravne radnje vezane za pojedinačno navedene objekte u punomoćju, među kojima je i objekat u izgradnji u Beogradu u Ulici ... na lokaciji označenoj kao urbanistički blok .., na građevinskoj parceli .., poslovni apartman broj .., koji se nalazi u lameli B na drugom spratu, ugovorne površine 40,59 m2, te su VV koga je po tom punomoćju zastupao tuženi BB, kao prodavac i tužilja kao kupac zaključili Predugovor o kupoprodaji nepokretnosti 26.03.2008. godine, za poslovni apartman – stan označen brojem 8, čiji je vlasnik prodavac. Zatim je 29.04.2008. godine potpisan ugovor od strane tužilje i tuženog BB kao punomoćnika prodavca VV, overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu II Ov 10570/08 od 29.04.2008. godine. Tim ugovorom je konstatovano da prodavac prodaje kupcu navedenu nepokretnost u viđenom stanju, da je cena u celosti isplaćena i da će nepokretnost kupcu biti predata najkasnije do 25.06.2008. godine. Cena je isplaćena u celosti punomoćniku prodavca, prema sadržini priznanice od 29.04.2008. godine, potpisane od strane tužilje i tuženog BB. Ugovorom o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.11.2009. godine, koji je zaključen između tužilje i tuženog BB, overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 10570/08, ugovorne strane su konstatovale da je zaključen predugovor, zatim i ugovor o prodaji predmetnog stana, da nepokretnost koja je predmet prodaje nije predata u posed kupcu u ugovorenom roku do 25.06.2008. godine, da tužilja nije stupila u posed stana ni do zaključenja ovog ugovora (10.11.2009. godine) a zbog neizgrađenosti stambenog objekta u kome se stan nalazi. Prema sadržini drugostepene presude, istim ugovorom parnične stranke ugovaraju novi rok u kome će tužilji biti predat stan u posed – na dan 10.01.2010. godine, te ukoliko zbog neizgrađenosti objekta i neprivođenja objekta nameni stan ne bude predat kupcu, ugovarači su saglasni da dana 11.01.2010. godine raskinu kupoprodajni ugovor i istim ugovorom je predviđeno da će, ukoliko dođe do raskida ugovora o kupoprodaji stana, prvotuženi vratiti tužilji iznos od 44.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da se tuženi BB jeste obavezao da vrati uplaćenu kupoprodajnu cenu tužilji, ali pod uslovom da dođe do raskida ugovora o kupoprodaji stana, a da tužilja nije dokazala da se jesu stekli uslovi za raskid ugovora. Drugostepeni sud obrazlaže da nije moguće raskinuti dvostrani ugovor koji je prestao ispunjenjem, odnosno koji je u celosti ili u pretežnom delu ispunjen, a da iz utvrđenog proizilazi da je tužilja isplatila kupoprodajnu cenu u celosti, i da je tužilji sama nepokretnost i predata. Drugostepeni sud ukazuje da je za sticanje svojine na nepokretnosti u izgradnji neopohodno da je nepokretnost u dovoljnoj meri izgrađena da se može individualizovati, što je konkretno slučaj.

Revizijski sud ocenjuje da su osnovani navodi revizije kojima se pobija pravilnost zaključka nižestepenih sudova o izostanku pasivne legitimacije tuženog Delta legal DOO Beograd u stečaju u odnosu na tužbeni zahtev za utvrđenje da je raskinut Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 10570/08 od 29.04.2008. godine, jer za takav zaključak nisu raspravljene bitne činjenice radi pravilne primene materijalnog prava. Nadalje, ne može se prihvatiti za pravilan ni zaključak nižestepenih sudova da se nisu stekli uslovi za raskid ugovora, pri čemu sudovi polaze od utvrđene činjenice da je tužilja u celosti isplatila kupoprodajnu cenu i da je tužilji sama nepokretnost i predata, što su razlozi drugostepenog suda, odnosno da tužilji nije onemogućen posed stana, što je razlog prvostepenog suda i zaključka o sticanju svojine tužilje na nepokretnosti u izgradnji, koja je u konkretnom slučaju u dovoljnoj meri izgrađena da se može individualizovati.

Za sada se ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da predmetni ugovor čije utvrđenje raskida tužilja traži tužbenim zahtevom, obavezuje tužilju i VV kao prodavca stana. Sudovi su se rukovodili činjenicom da je punomoćjem od 21.06.2007. godine, koje je overeno pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu I/2 Ov 8648/07 od 29.06.2007. godine, VV ovlastio BB da može u njegovo ime i za njegov račun da primi kupoprodajnu cenu, potpiše i overi predugovor i ugovor o kupoprodaji, potpisuje i overava anekse i raskida ugovora i da obavlja druge pravne radnje vezane za pojedinačno navedene objekte u punomoćju, među kojima je i nepokretnost na koju se ovde predmetni ugovor odnosi. Iz sadržine punomoćja drugostepeni sud je zaključio da je VV kao fizičko lice ovlastio prvotuženog kao punomoćnika da istupa u njegovo ime i za njegov račun, te da je u obligacionopravnom odnosu sa tužiljom kao lice koje izjavilo volju za zaključenje ugovora preko punomoćnika. Međutim, drugostepeni sud se nije rukovodio sadržinom ugovora o kupoprodaji na koga se odnosi tužbeni zahtev. Prema sadržini prvostepene presude (na strani 6), uvidom u Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 29.04.2008. godine, overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu II Ov 10570/08 od 29.04.2008. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je u istom navedeno da se zaključuje između VV zakonskog zastupnika direktora Preduzeća za posredovanje u prometu nekretnina, građevinarstvo i trgovinu Delta legal iz Beograda, pa se kod takvog utvrđenja sadržine ugovora ne može prihvatiti pravni zaključak da tako zaključen ugovor stvara obligaciono pravni odnos između VV kao fizičkog lica i prodavca po ugovoru, i ovde tužilje i da stoga pravno lice, ovde drugotuženi, čiji je zakonski zastupnik VV zaključio ugovor, i tako se deklarisao prilikom ugovora, ne stvara obligacionopravni odnos između tužilje i označenog pravnog lica.

Nadalje, ne može se za sada prihvatiti za pravilnu ni odluka o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog BB, za isplatu novčanog iznosa. Ovo s toga što je odluka zasnovana na zaključku nižestepenih sudova da tužilja nije dokazala da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora o kupoprodaji stana, pozivajući se na pravnu nemogućnost raskida dvostranog ugovora koji je ispunjen u celosti ili u pretežnom delu, a da prethodno nije raspravljena sadržina ugovornih obaveza prodavca. Kada nije raspravljeno šta je obaveza prodavca nepokretnosti bila po ugovoru za koga tužilja tvrdi da je raskinut, sudovi su nisu mogli izjasniti o nemogućnosti raskida ugovora zato što je ispunjen, u celosti ili u pretežnom delu, što takođe nije jasno prema razlozima drugostepene presude. Oprečan je i zaključak sudova o tome da li je predmetna nepokretnost predata tužilji u državinu, ili tužilji nije onemogućen posed stana – kako to u razlozima navodi prvostepeni sud. Tužilja u reviziji osnovano ukazuje na pravni značaj eventualne predaje državine stana tužilji od strane lica koje nema zakonitu državinu na stanu, čime se sudovi nisu bavili, a zaključak o eventualno ovlašćenoj predaji stana tužilji u državinu je kompromitovan utvrđenim činjenicama o obijanju stana radi predaje tužilji. Takve okolnosti koje preoizlaze iz utvrđenog činjeničnog stanja bile bi od značaja za savesnost sticaoca državine i savesno ispunjenje ugovorne obaveze prodavca. Ovo je, opet, od značaja za delimično ili potpuno ispunjenje ugovorne obaveze sa strane prodavca. Osnovano se u reviziji, s obzirom da nije raspravljen predmet ugovorene obaveze prodavca, ističe i to da je u Ugovoru o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.11.2009. godine, zaključenom između tužilje i tuženog BB koji je punomoćnik prodavca po ugovoru o prodaji nepokretnosti konstatovano da nepokretnost koja je bila predmet prodaje nije predata u posed tužilji kao kupcu u ugovorenom roku zbog neizgrađenosti stambenog objekta u kome se stan nalazi. Nadalje, ugovoren je nov rok do 10.01.2010. godine za predaju stana u posed, ali i da će ugovor biti raskinut ukoliko zbog neizgrađenosti objekta i neprivođenja objekta nameni stan ne bude predat kupcu. Ovakva sadržina Ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.11.2009. godine ukazuje na osnovanost navoda revizije da je razlog za ipso iure raskid ugovora o kupoprodaji nepokretnosti moglo da bude i neotklanjanje nedostataka u ispunjenju obaveze prodavca time što objekat u kome je stan - nije izgrađen i nije priveden nameni ni u naknadno ostavljenom roku do 10.01.2010. godine, saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima o posledicama prigovora na materijalne nedostatke ispunjenja ugovora o prodaji, kao uslova za raskid ugovora zbog neispunjenja. Ukoliko su ispunjeni uslovi za raskid ugovora, o čemu sudovi treba da rasprave bitna pitanja i kao prethodno pravno pitanje, i bez obzira na ispunjenost pasivne legitimacije za utvrđenje da je ugovor raskinut, to bi bilo od značaja za osnovanost tužbenog zahteva za novčano potraživanje prema tuženom BB.

Dakle, sve su ovo pitanja od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o obligacionim odnosima iz člana 262. ZOO u odnosu na tuženog BB i iz člana 124, 125. i 126. ZOO u odnosu na tužbeni zahtev prema drugotuženom.

Kako nisu raspravljene sve bitne činjenice od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i za odluku o tužbenim zahtevima u odnosu na oba tužena, ukinute su drugostepena i prvostepena presuda po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković