Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 943/2024
24.04.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Stambena zajednica „Pere Ćetkovića“ broj .., Beograd, koga zastupa punomoćnik Dušanka Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog „DG Invest Sale“ doo Beograd, koga zastupa punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 271/24 od 15.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 271/24 od 15.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4664/2020 od 27.10.2023. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 25.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2023. godine do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 25.200,00 dinara počev od 25.09.2020. godine do 16.07.2023. godine i da tužiocu plati iznos od 90.772,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2020. godine do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 193.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 271/24 od 15.05.2024. godine, u stavu I izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca. U stavu II prvostepena presuda je ukinuta u delu u kom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i u delu odluke o troškovima postupka i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažnog dela drugostepene presude u stavu I izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ističući da je u ovoj materiji potrebno ustanovljavanje sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude u pobijanom delu, odbijen je tužbeni zahtev tužioca na ime naknade štete nastale u stanovima broj .., .. i .., usled propusta nastalih prilikom izvođenja radova od strane tuženog. Tuženi je na osnovu ugovora od 19.11.2018. godine, zaključenog sa Stambenom zajednicom, trebalo da izvede radove nadogradnje jedne stambene etaže. Tužbeni zahtev je u tom delu odbijen usled nedostatka aktivne legitimacije tužioca da potražuje naknadu štete koja je nastala u stanovima u privatnom vlasništvu, uz obrazloženje da štetu na posebnim delovima zgrade mogu tražiti samo vlasnici tih posebnih delova. Tužilac bi, po nalaženju drugostepenog suda, eventualno mogao potraživati naknadu štete da je u toku postupka dokazao da je sanirao predmetna oštećenja i da je na taj način došlo do umanjenja njegove imovine. Bez osnova se revizijom tužioca ukazuje na odredbu člana 47. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada kao relevantnu za pravo tužioca da potražuje naknadu štete u ovom postupku. Navedena odredba reguliše odgovornost stambene zajednice za štetu, a ne slučaj kada stambena zajednica ima pravo na naknadu štete. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na utvrđenoj činjenici da je šteta čiju naknadu stambena zajednica potražuje u ovom postupku nastala na stanovima kao posebnim delovima zgrade, koji su u svojini njihovih vlasnika u skladu sa članom 5. stav 1. Zakona. Upravnik kao organ stambene zajednice ima tačno određena prava i obaveze, predviđene odredbom člana 50. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. Upravnik, odnosno profesionalni upravnik nije ovlašćen da u ime vlasnika posebnih delova zgrade potražuje naknadu štete koju su oni pretrpeli na svojim posebnim delovima. Kako se revizijom tužioca ne ukazuje na konkretne razloge za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, propisane odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o izjavljenoj reviziji.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 115.972,80 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.