Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 947/2024
24.04.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Javno komunalno preduzeće Toplana – Valjevo, Valjevo, protiv tuženog Hotelsko-turističko akcionarsko društvo Sloga Valjevo, čiji je punomoćnik Miloš Filipović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5841/22 od 25.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5841/22 od 25.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5841/22 od 25.04.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Valjevu P 519/2021 od 09.05.2022. godine kojom je rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Milana Jovičića iz ... I.Ivk-885/2019 od 29.11.2019. godine ostalo na snazi u celini i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 89.726,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji u skladu sa odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tuženi se obavezao na isplatu fiksnog dela troškova grejanja, koja ne zavisi od količine isporučene toplotne energije, pa je u smislu odredbi člana 17, 148. stav 1. i člana 262. Zakona o obligacionim odnosima, člana 45. stav 1. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom („Sl. glasnik Grada Valjeva“, br. 19/2008 i 13/2010, („Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 2/2011 – odluka US i „Sl. glasnik Grada Valjeva“, br. 2/14 – dr. odluka) i člana 1. Tarifnog sistama za obračun isporučene toplotne energije i izvršenih usluga („Sl. glasnik Grada Valjeva“, br. 20/2008, 4/2011 i 9/2014 – sveska 1), održano na snazi rešenje o izvršenju sa argumentacijom da cena za priključnu snagu predstavlja fiksni deo troškova grejanja i ne zavisi od količine isporučene toplotne energije.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu građana. Revizijski navodi tuženog kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Iz navedenog sledi da ne postoji neujednačenost sudske prakse na način na koji se to ukazuje revizijom, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju inicijani akt je podnet 26.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 3.512,642,00 dinara.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.