Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Eurolife doo Beograd ul. Kralja Petra br. 42/33, čiji je punomoćnik Nemanja N Rubež, advokat u ..., protiv tuženog Banca Intesa ad Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja i isplate, vrednost predmeta spora 25.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12 Pž 1917/21 od 16.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29. juna 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12 Pž 1917/21 od 16.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 6647/2020 od 14.01.2021. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 4. Ugovora o kratkoročnom kreditu za likvidnost br. ... od 03.07.2007. godine. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2007. godine do isplate. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda 12 Pž 1917/21 od 16.03.2022. godine preinačena je napred navedena prvostepena presuda tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužioca u celosti. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara, kao i iznos od 22.800,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a stavom 3. istog člana, d se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi, ne prelazi iznos iz stava 1 istog člana.

Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti i isplata novčanog potraživanja. Vrednost spora koju je tužilac označio u tužbi iznosi 25.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se s obzirom na vrednost predmeta spora radi o sporu male vrednosti u kom revizija shodno citiranoj zakonskoj odredbi iz člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku reviziju odbacio.

Tužilac u reviziji nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja je činjenica da je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, pa se stoga ne može primeniti odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se revident u reviziji poziva.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić