Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno, uložio reviziju zbog bitne povrede iz odredbe člana 374. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku učinjene pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U smislu obrazloženih navoda revizije predlaže da se odluka preinači, eventualno ukine.

Odgovor na reviziju nije dat.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Navodi revizije da je učinjena bitna povreda odredbe iz člana 374. stav 1. i 2. istog propisa su paušalni, odnosno neobrazloženi, pa posledično neosnovani.

Predmet tužbenog zahteva jeste izlučenje nepokretnosti, bliže navedenih u izreci prvostepene presude, iz stečajne mase tuženog. Po sprovedenom dokaznom postupku, prvostepeni sud je utvrdio da je pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 5464/20 od 12.07.2022. godine već utvrđeno izlučno pravo tužioca, na parcelama broj 1451, 1454/1, 1456/1, 1456/2, 1456/2, 1865, 1872/1, 1872/2, 1872/3, 1874/2 i 1876/1, upisanim u list nepokretnosti broj 3036 KO Kneževac, ali iz stečajne mase FGP „Rekord holding“ DP Beograd u stečaju kao tuženog u tom sporu. Stoga, nalazeći da nisu u stečajnoj masi tuženog, u pogledu istih tužbeni zahtev odbija.

Prvostepeni sud dalje utvrđuje da je u pogledu parcela br. 1798/1, 1793/3, 1798/4 i 1798/5 KO Resnik, koje se nalaze u stečajnoj masi tuženog, pravnosnažnom presudom istog suda P 652/2020 od 02.06.2020. godine, utvrđeno izlučno pravo u korist Opštine Rakovica kao korisnika, te da je tuženi obavezan da ih istoj preda. U tom postupku ovde tužilac Grad Beograd, učestvovao je kao umešač na strani tamo tužioca – Opštine Rakovica. Kako se parcele ne mogu ponovo izlučiti, a sada u korist drugog poverioca - ovde tužioca, i za ovaj deo tužbeni zahtev odbija.

U pogledu preostalih parcela obuhvaćenih tužbenim zahtevom prvostepeni sud zaključuju da je nesporno da je tužilac nosilac prava javne svojine na istim i da je kao takav upisan u registar. Međutim, zaključuje da tužilac nije dokazao da se predmetne nepokretnosti nalaze u stečajnoj masi tuženog. Ovo stoga što je uvrđeno da su pojedine, i to: 1445/1-2, 1446, 1447, 1448/1-2, 1449, 1450/1-5, 1451, 1452/1-2, 1453, 1454/1-2, 1455/1-2, 1456/1-3, 1457/1-3, 1458, 1459, 1460, 1463, 1464, 1466, 1467, 1468, 1867, 1870, 1871, 1872, 1873, 1874, 1875, 1878 i 1877 KO Kneževac popisane kao deo stečajne mase FGP „Rekord holding“ u stečaju, a ne nalaze u posedu stečajnog dužnika, pa u odnosu na njih stečajni dužnik ne može biti pasivno legitimisan. U pogledu preostalih parcela zaključuje da tužilac nije dokazao da se one nalaze u stečajnoj masi, pri čemu su neke od ovih parcela nastale deobom parcela koje se nalaze u posedu trećeg pravnog lica, odnosno „Rekort honding“ DP Beograd u stečaju.

Zaključuje da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 50. Zakona o stečaju i tužbeni zahtev odbija.

Drugostepeni sud prihvata materijalnopravni zaključak prvostepenog suda. Konstatuje da iako se prvostepeni sud pozvao na odredbu člana 50. Zakona o stečaju, a postupak stečaja nad tuženim se vodi po odredbama Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 85/05), to nije od uticaja na pravilnost budući da je položaj izlučnih poverilaca na istovetan način uređen u odredbi člana 37. Zakona o stečajnom postupku. Dalje ukazuje da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da je tuženi u posedu ovih nepokretnosti, te se stoga one ne mogu ni izlučiti. Dodaje da na navedeno ne utiče činjenica da je, ranije, tuženi imao pravo korišćenja ili su ove parcele nekada bile evidentirane kao njemu pripadajući zemljišni fond, jer se ne nalaze u stečajnoj masi.

Vrhovni sud sud nalazi da je odluka pravilna.

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 4753/95 od 19.03.2004. godine otvoren je postupak stečaja nad tuženim, a vodi se pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St 6/2010. Odredbom člana 37. Zakona o stečajnom postupku propisano je da je izlučni poverilac lice koje na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.

Kako stečajni dužnik za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, to imovina koja pripada drugim licima, pravnim ili fizičkim, ne može služiti za namirenje stečajnih poverilaca. Kao takva ona se izdvaja odnosno izlučuje. Na navedeno ne utiče da li se predmet izlučenja u imovini dužnika našao bez pravnog osnova ili po nekom pravnom osnovu. Dakle, predmet izlučenja su stvari i prava koja se nalaze kod stečajnog dužnika, ali ne ulaze u sastav stečajne mase. Stim u vezi, a suprotno navodima revizije, upravo se radi o specifičnoj reivindikacionoj zaštiti vlasnika stvari u situaciji kada se otvori stečajni postupak nad držaocem.

Činjenica da je pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 5464/20 od 12.07.2022. godine usvojen tužbeni zahtev upravo ovog tužioca, da se određene nepokretnosti izluče iz stečajne mase drugog stečajnog subjekta, odnosno preduzeća FGP „Rekord holding“ DP Beograd u stečaju, jasno ukazuju na neosnovanost tužbenog zahteva u pogledu istih parcela parcela u odnosu na ovde tuženog. Ovo stoga što se iste parcele ne mogu nalaziti u dve stečajne mase, osim ako se ne radi o suvlasničkim udelima, a to nije slučaj. Takođe, činjenica da je drugom pravnosnažnom presudom P 652/20 od 02.06.2020. godine utvrđeno izlučno pravo izlučnom poveriocu gradskoj Opštini Rakovica, i obavezan tuženi da iste preda navedenoj opštini, upućuju da je, u pogledu istih, tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Specifičnost izlučne tužbe i po njoj donete presude sa konstituisanom obavezom stečajnog dužnika da stvar izluči u korist izlučnog poverioca ukazuje da on ne može istu stvar izlučiti i nekom drugom, bez obzira na međusobni odnos ta dva poverioca. Navedene nepokretnosti su presudom već izlučene, ne mogu služiti namirenju poverilaca, a svoja prava u odnosu na gradsku opštinu Rakovica tužilac može ostvarivati u drugim postupcima ukoliko za to ima pravni interes. Vrhovni sud napominje da i nosilac prava javne svojine i nosilac prava korišćenja imaju pravo na izlučenje, jer oba svoja zasnivaju na zakonitom stvarom pravu, ali da se iste stvari ne mogu, u odvojenim postupcima, izlučiti različitim licima. Jednom izlučena više nije u stečajnoj masi.

Najzad, tačno ukazuje revident da je izlučni poverilac dužan da dokaže da ima pravo na predmetu izlučenja i da se stvar nalazi u stečajnoj masi, kao i da državina može biti posredna i neposredna, ali zanemaruje ključnu činjenicu, a to je da je u ovom postupku upravo izostao dokaz na okolnost da se preostale nepokretnosti nalaze u stečajnoj masi i u bilo kakvom posedu tuženog.

Sve napred navedeno ukazuje da je odluka pravilna, pa je Vrhovni sud primenom odredbi članova 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao uzreci.

Sledom rečenog odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković