Postupajući po žalbi branioca okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje u Novom Sadu doneo je presudu III-304 Prž. br. 9140/21 od 18.05.2021. godine, kojom je odbio žalbu i potvrdio presudu Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-306 Prž. br. 25626/20 od 12.01.2021. godine.

Protiv presuda Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-306 Prž. br. 25626/20 od 12.01.2021. godine i III-304 Prž. br. 9140/21 od 18.05.2021. godine, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povrede materijalnog prava u smislu odredaba člana 264. stav 2. tačka 3) i člana 265. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima. Navodi da su razlozi drugostepenog suda u pobijanim presudama potpuno nejasni i protivurečni, jer iz spisa predmeta i odbrane okrivljenog jasno proizilazi da je okrivljeni 12.11.2019. godine tražiocu informacija preporučenom poštom uredno i blagovremeno u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poslao dopis u kome je naveo da tražilac informacije može da izvrši uvid u tražene informacije u sedištu JKP „Tržnica“ od 18.11.2019. godine pa nadalje u vremenu od 09,00 do 12,00 časova i time upravo postupio po odredbama člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ukazuje da ključno značenje odredaba čl. 5. i 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i to u kontekstu celine zakona, treba posmatrati tako da je sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja ispunjena dostavljanjem obaveštenja tražiocu da može da izvrši uvid u dokumenta u kojima se nalaze zahtevane informacije. Dalje navodi da za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije bitan način na koji će informacija biti predočena već da li će uopšte biti data, jer cilj ove odredbe zakona nije da se sankcioniše vid predočavanja traženih podataka, nego njihovo nedavanje. Ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno tumačio materijalno pravo u smislu odredbe člana 265. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima u vezi sa članom 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da nije cenio okolnost koja isključuje odgovornost za prekršaj shodno članu 265. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pravnosnažne presude Prekršajnog apelacionog suda i spise predmeta vrati istom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu, ispitujući pobijane odluke u smislu člana 286. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni Prekršajni sud u Novom Sadu presudom 18 Pr 5956/20 od 16.09.2020. godine, oslobodio od odgovornosti okrivljenog AA da je dana 22.11.2019. godine učinio prekršaj iz člana člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Navedenu presudu Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Novom Sadu je rešenjem III-302 Prž. br. 19973/20 od 02.11.2020. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Prvostepeni sud je u ponovnom postupku doneo presudu 18 Pr 14105/20 od 30.11.2020. godine, kojom je okrivljenog ponovo oslobodio odgovornosti da je učinio prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nalazeći da nije dokazano da je učinio prekršaj koji mu je stavljen na teret. Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Novom Sadu je presudom III-306 Prž. br. 25626/20 od 12.01.2021. godine uvažio žalbu punomoćnika oštećenog, kao podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, i preinačio presudu Prekršajnog suda u Novom Sadu 18 Pr 14105/20 od 30.11.2020. godine, tako što je okrivljenog AA iz ..., kao odgovorno lice u organu javne vlasti JKP „Tržnica“ iz Novog Sada, oglasio odgovornim što u roku od 15 dana od dana 06.11.2019. godine, kao dana prijema zahteva, nije postupio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja kojim je Udruženje građana „Centar za vladavinu prava“ zahtevalo da im se u elektronskoj formi na imejl adresu dostavi devet različitih dokumenata, te da je tako postupio protivno članu 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i učinio prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) ovog zakona. Ovu presudu potvrdilo je drugo veće istog suda presudom III-304 Prž. br. 9140/21 od 18.05.2021. godine. Prekršajni apelacioni sud nalazi da dopis koji je JKP „Tržnica“ iz Novog Sada dana 12.11.2019. godine uputila podnosiocu zahteva, a kojim se tražilac informacija poziva da pristupi u prostorije JKP „Tržnica“ iz Novog Sada radi vršenja uvida u traženu dokumentaciju, ne predstavlja postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji je organ javne vlasti primio dana 06.11.2019. godine, jer tražiocu informacija nisu pružene tražene informacije na način i u obliku u kome je to zahtevao. Stoga zaključuje da je okrivljeni AA, kao odgovorno lice u organu javne vlasti JKP „Tržnica“ iz Novog Sada, postupio protivno odredbi člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja bića prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 8) istog zakona.

Prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010, 105/2021), svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Odredbom člana 16. stav 1. navedenog zakona propisano je, pored ostalog, da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Saglasno odredbi stav 5. istog člana, organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izdradu kopije upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Odredbom člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisano je da će se novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje na to da je Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Novom Sadu na štetu okrivljenog AA učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, jer su razlozi o odlučnim činjenicama navedeni u pobijanim presudama nejasni i protivrečni.

Naime, iako je u sprovedenom prekršajnom postupku nesumnjivo utvrđeno da je JKP „Tržnica“ iz Novog Sada, postupajući po zahtevu Udruženja građana „Centar za vladavinu prava“ od 06.11.2019. godine, dopisom od 12.11.2019. godine, dakle u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca informacije pozvalo da pristupi u prostoriju tog preduzeća kako bi mu bili stavljeni na uvid dokumenti koji sadrže tražene informacije, Prekršajni apelacioni sud je zaključio da je okrivljeni AA, kao odgovorno lice u organu javne vlasti, postupio protivno odredbi člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja čime su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 8) navedenog zakona jer tražiocu nisu pružene informacije na način i u obliku u kome je to zahtevao. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređeno je postupanje organa vlasti po zahtevu tako što je propisano da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili mu uputi kopiju tog dokumenta. U konkretnom slučaju tražilac informacije je organu javne vlasti dostavio devet zahteva od kojih se svaki odnosi na više informacija sadržanih u brojnim dokumentima tražeći da mu se povodom svakog zahteva dostavi u elektronskoj formi na imejl adresu jedan dokument sa označenim informacijama. Prekršajni apelacioni sud nalazi da je okrivljeni AA učinio prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zbog toga što tražiocu nisu pružene informacije na način i u obliku u kome je to zahtevao. Nema sumnje da tražilac informacije, u skladu sa odredbom člana 5. stav 2. navedenog zakona, ima pravo da opredeli način na koji želi da mu se dostavi tražena informacija i da je organ javne vlasti dužan da takav zahtev uzme u obzir, ali u razumnim granicama. S obzirom na brojnost traženih informacija i dokumenata u kojima su sadržane, Prekršajni apelacioni sud je bio dužan da u obrazloženju pobijanih presuda navede jasne razloge o tome zbog čega smatra da je organ javne vlasti mogao da dostavi tražene informacije na način i u obliku na koji je tražilac to zahtevao, imajući u vidu da je tražilac zahtevao da mu se dostavi po jedan dokument o informacijama sadržanim u više dokumenata. Postupanje po zahtevima tražioca u suštini podrazumeva sačinjavanje posebnih izveštaja o svakoj vrsti traženih informacija sadržanih u više dokumenata, a koje izveštaje organ javne vlasti ne poseduje već bi trebalo da ih sačini kao neove dokumente samo za potrebe tražioca informacija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima jer ne sadrže jasne razloge o odlučnim činjenicama za pravilnu primenu člana 46. stav 1. tačka 8) u vezi sa članom 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca usvojio, pobijane presude ukinuo i predmet vratio Prekršajnom apelacionom sudu, Odeljenje u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, kako bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu svega navedenog, primenom odredbe člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima doneta je odluka kao u izreci.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 27.12.2021. godine, Przz 15/2021

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić