Protiv pobijanih presuda Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 1. tačka 14. i stava 2. tačke 3. i 4, u vezi člana 256. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/13) i povrede materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. u vezi člana 16. istog Zakona. Navodi da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni na graničnom prelazu Preševo na izlazu iz Republike Srbije pokušao da iznese neprijavljenu robu, na koji način je učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, dok je odredbom člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona propisano kažnjavanje lica koje ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije, zbog čega je očigledno da je okrivljeni navedenim presudama prvostepenog i drugostepenog suda pravnosnažno oglašen odgovornim za prekršaj, koji nema bitne elemente prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona. Ukazuje da prvostepeni prekršajni sud nije dao ni razloge o odlučnim činjenicama zbog čega smatra da postoji prekršajna odgovornost okrivljenog za prekršaj koji mu se stavlja na teret, odnosno dati razlozi su nejasni, jer prvostepeni sud odluku zasniva na zaključku da je okrivljeni na izlazu iz Republike Srbije pokušao da iznese neprijavljenu robu, te da je na taj način učinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona. Drugostepeni prekršajni sud u razlozima svoje presude navodi da je, prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni oglašen krivim zbog toga što je navedenog dana i vremena na graničnom prelazu Preševo pokušao da unese neprijavljenu robu u carinsko područje, što je suprotno članu 63. Carinskog zakona, na koji upućuje prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. istog Zakona, pa smatra da je na ovaj način drugostepeni prekršajni sud učinio bitnu povredu odredabe člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, s obzirom da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečenost između onoga što se u razlozima odluke navodi i samih isprava, odnosno spisa predmeta. Pored toga, navodi da je prvostepenom presudom okrivljenom izrečena i zaštitna mera oduzimanja robe koja je predmet prekršaja, a koja nije vlasništvo okrivljenog već firme ''V.E.'' iz S., R.M., pri čemu toj firmi nije u prvostepenom postupku omogućeno da se izjasni na okolnosti podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, niti joj je, kao vlasniku robe, prvostepena presuda dostavljena u smislu člana 256. stav 2. Zakona o prekršajima, kojim je propisano da se presuda dostavlja i licu čiji je predmet prekršaja oduzet tom presudom. Takođe navodi i da je ovoj firmi, kao vlasniku robe, onemogućeno pravo na žalbu protiv navedene prvostepene odluke, pa su i prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud povredili pravo odbrane u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima. Ističe da, kako je odredbom člana 16. Zakona o prekršajima propisano da će se za prekršaj učinilac kazniti samo ako je to posebno propisano, a Carinskim zakonom nije sakcionisan pokušaj izvršenja prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, to radnja prekršaja koji se, u konkretnom slučaju, okrivljenom stavlja na teret nije prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona. Zbog toga ukazuje da je navedenim presudama povređeno i materijalno pravo u smislu odredbe člana 265. stav 1. tačka 1. u vezi člana 16. Zakona o prekršajima, na koju povredu je, u smislu odredbe člana 272. stav 1. tačka 2. istog Zakona, bio dužan po službenoj dužnosti da vodi računa drugostepeni prekršajni sud, s obzirom da je navedenom prvostepenom presudom povređeno pravo na štetu okrivljenog. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i ukine presudu Prekršajnog suda u Preševu Pr. br.1306/14-3 od 09.11.2014. godine i presudu Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Nišu II- 207 Prž. br. 22384/2014 od 17.11.2014. godine i spise predmeta vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane presude u smislu člana 287. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/13), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pravnosnažna presuda Prekršajnog suda u Preševu Pr. br.1306/14-3 od 09.11.2014. godine i presuda Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Nišu II-207 Prž. br. 22384/2014 od 17.11.2014. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 1. tačka 14. i stava 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 256. Zakona o prekršajima i uz povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. u vezi člana 16. istog Zakona. Ovo jer iz izreke prvostepene predsude proizilazi da je okrivljeni na graničnom prelazu Preševo na izlazu iz Republike Srbije pokušao da iznese neprijavljenu robu, zbog čega je oglašen odgovornim i kažnjen za prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, iako je odredbom člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona propisano kažnjavanje lica koje ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije. Zbog toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a na šta se i u zahtevu osnovano ukazuje, navedena opisana radnja okrivljenog nema bitne elemente prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, za koji je okrivljeni navedenom pravnosnažnom presudom prvostepenog prekršajnog suda kažnjen. Pri tome je tu presudu drugostepeni sud potvrdio u delu izrečene kazne za učinjeni prekršaj, zbog čega su, po nalaženju ovog suda, i prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 1. tačka 14. i stava 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima, kao i povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. u vezi člana 16. istog Zakona. Takođe, prvostepeni prekršajni sud zaključuje da je okrivljeni na izlazu iz Republike Srbije pokušao da iznese neprijavljenu robu, a drugostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da je, prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni oglašen krivim zbog toga što je navedenog dana i vremena na graničnom prelazu Preševo pokušao da unese neprijavljenu robu u carinsko područje, pa su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, i zbog toga prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitne povrede odredaba člana 264. stav 1. tačka 14. i stava 2. tač. 3. i 4. Zakona o prekršajima, jer su razlozi presuda nerazumljivi i protivurečni. Osnovano se u zahtevu navodi da je u prekršajnom postupku povređena i odredba člana člana 256. stav 2. Zakona o prekršajima prema kojoj se presuda, između ostalog, dostavlja i licu čiji je predmet oduzet presudom, kao i odredba člana člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer vlasniku predmetne robe nije omogućeno da se upozna sa prvostepenom odlukom, kao i da se koristi pravom na žalbu. Navedeno, i ako je drugostepenom presudom ukinuta presuda prvostepenog prekršajnog suda i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, u delu izrečene zaštitne mere oduzimanja prevoznog sredstava, koje je vlasništvo Firme ''V.e.'' sa sedištem u S., uz obrazloženje da u konkretnom slučaju nisu ispunjena oba kumulativna uslova iz odredbe člana 299. Carinskog zakona, pošto vlasnik prevoznog sredstva nije saslušan. Naime, u tom delu prvostepena presuda je ukinuta iz razloga što je drugostepeni sud našao da je prvostepeni sud povredio materijalno prekršajno pravo, s obzirom da je pogrešno primenjena odredba člana 299. Zakona o prekršajima, prema kojoj će se prevozno sredstvo koje se koristi za prevoz robe koja je predmet prekršaja iz člana 292. ovog zakona, oduzeti, ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi: da vrednost pomenute robe prelazi 1/3 vrednosti prevoznog sredstva i da je vlasnik tog prevoznog sredstva znao ili mogao znati da će se ono koristiti za prevoz robe koja je predmet izvršenja prekršaja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređeno i materijalno pravo u smislu odredbe člana 265. stav 1. tačka 1. u vezi člana 16. Zakona o prekršajima, na koju povredu je, u smislu odredbe člana 272. stav 1. tačka 2. istog zakona, bio dužan da, po službenoj dužnosti, vodi računa drugostepeni prekršajni sud. Ovo jer radnja prekršaja, koji se okrivljenom stavlja na teret zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka - iznošenje iz Republike Srbije neprijavljene robe, a koje delo je okrivljeni učinio u pokušaju, nije prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona, imajući u vidu odredbu člana 16. Zakona o prekršajima prema kojoj će se za prekršaj učinilac kazniti samo ako je to posebno propisano, kao i činjenicu da Carinskim zakonom nije sankcionisan pokušaj izvršenja prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. tog Zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je na osnovu odredbe člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU Dana 12.03.2015. godine, Przz 4/2015

Zapisničar                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Karanović, s.r.                                                                                                   Olga Đuričić, s.r.