Zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo Republički javni tužilac zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz odredbe člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi člana 81. Zakona o prekršajima i navodi da su presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 5. Zakona o prekršajima, jer nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su potpuno nejasni. Smatra da postoji i bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz odredbe člana 234. stav 2. Zakona o prekršajima, iz razloga što sudovi nisu primenili odredbu člana 81. Zakona o prekršajima, tj. nisu istinito i potpuno utvrdili činjenice koje okrivljenom idu u korist, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presude Prekršajnog suda u Raški i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu i prvostepenu presudu u smislu odredbe člana 266. stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 101/05... 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na to, da su presude Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-104 Prž 6043/14 od 04.07.2014. godine i Prekršajnog suda u Raški Pr 1350/11 od 03.09.2012. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz odredbe člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi člana 81. Zakona o prekršajima. Ovo stoga, što prvostepeni prekršajni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama za svoju odluku, a to je da li je postojala krivica okrivljenog za delo koje mu se stavlja na teret, imajući u vidu da je u prvostepenom prekršajnom postupku utvrđeno da je okrivljeni uneo u područje Republike Srbije stranu robu, teretno motorno vozilo, za koje vozilo je posedovao samo fotokopiju strane saobraćajne dozvole, ali, istovremeno, i da je okrivljeni vozilo uneo kao vozač, angažovan od strane poslodavca na osnovu ugovora o angažovanju vozača. Prvostepeni prekršajni sud nije istinito i potpuno utvrdio činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke i nije sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one, koje mu idu u korist, zbog čega nije pravilno utvrdio oblik vinosti okrivljenog, a koje bitne povrede drugostepeni prekršajni sud nije otklonio. Zbog toga su, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi člana 81. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je, na osnovu odredbe člana 266. stav 3. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 269. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 05.12.2014. godine, Przz 47/2014

Zapisničar                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Mraković,s.r.                                                                           Olga Đuričić,s.r.