.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 1194/2015
02.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u predmetu predlagača DOO B.P. N.B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz N., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu R4 i 121/15 od 09.07.2015. godine, u sednici održanoj 02.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Kruševcu R4 i 121/15 od 09.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 i 121/15 od 09.07.2015. godine, odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem Iv 11433/10 u iznosu od 30.000,00 dinara sa kamatom po zakonu u visini stope zatezne kamate počev od donošenja odluke do konačne isplate koji bi se isplatio na teret budžetskih sredstava RS opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca, računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu na odluku o naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku i troškove postupka.
Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 386. u vezi člana 402. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82... „Službeni glasnik RS“ 46/95... 55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku pazi po službenoj dužnosti.
Uvidom u predmet prvostepenog suda R4 i 70/15 po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku utvrđeno je da je pravnosnažnim rešenjem od 09.06.2015. godine konstatovano da je u izvršnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem Iv 11433/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i naloženo istom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmet okončao u najkraćem roku, a predlagaču su dosuđeni troškovi. U tom predmetu predlagač nije tražio određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, već je to učinio novim zahtevom podnetim 16.06.2015. godine Višem sudu u Kruševcu.
Viši sud je našao da je zahtev neosnovan jer ovakav zahtev predlagač nije postavio prilikom podnošenja ranijeg zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Po oceni prvostepenog suda, zahtev za određivanje primerene naknade se ne može podneti samostalno, niti se to može učiniti po pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo ubrzanje postupka.
Stanovište prvostepenog suda je pravilno.
Po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova stranka koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ovim zahtevom može tražiti i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a). Ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će se okončati postupak u kome je učinjena ova povreda prava. Naknada se isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca, od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b).
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, proizlazi da se zahtev za određivanje primerene naknade mora postaviti istovremeno sa zahtevom za utvrđenje povrede prava i za ubrzanje postupka. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova nije predviđena mogućnost podnošenja samostalnog zahteva za određivanje primerene naknade po pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđena povreda prava. S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak prvostepenog suda da ovakav zahtev za određivanje naknade, ne može postojati kao samostalan zahtev, zbog čega je pravilno odbijen.
Na osnovu člana 401. tačka 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
